Iznenadiće vas ove čudne navike poznatih pisaca

Sve su nas ponekad kopkali kreativni procesi izuzetno talentovanih, uspešnih pisaca. Mnogi od njih su bili veoma sujeverni i držali su se nekih čudnih rituala. Ko bi rekao? Čuveni pisci – kao sav normalan svet! Navodimo vam neke od najčudnijih navika za koje su autori verovali da im donose sreću.



Agata Kristi je volela da jede jabuke u kadi.

Čuvena spisateljica kriminalističkog žanra Agata Kristi, poznata po klasicima poput „Ubistva u Orijent ekspresu“, tamanila je jabuke ležeći u kadi i zamišljajući zaplete svojih romana. Ovaj  ritual joj je, očigledno, doneo uspeh: tokom  karijere napisala je više od 60 detektivskih romana, kao i čuvenu, dugo prikazivanu dramu „Mišolovka“. Procenjuje se da su njeni romani prodati u oko 2 milijarde primeraka.

Čarls Dikens je spavao okrenut ka severu.

Čarls Dikens je uvek kod sebe imao kompas i uvek je spavao okrenut ka severu – verovao je da to poboljšava njegovu kreativnost i pisanje. Autor velikih klasika kao što su „Božićna priča“ i  „Velika očekivanja“ bio je i veliki kritičar društva vođen strogim moralnim načelima, koja su očigledna u njegovom britkom prikazu društveno-ekonomskog stanja.



Gabrijel Garsia Markes je, pre pisanja, čitao novine.

Pre nego što je postao pisac, Gabrijel Garsia Markes (1927-2014) bio je novinar. Zbog toga je imao običaj da ustane pre svitanja i da čita novine pre nego što bi počeo da piše. Njegov magični realizam – za koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1982. – ukorenjen je u realnosti. Nakon što je radio kao reporter za jedne kolumbijske novine, počeo je da piše i prodaje priče da bi zaradio novac. Vremenom su ove priče izrasle u romane, kao što su „Ljubav u doba kolere“ i „Sto godina samoće“.   

Haruki Murakami svakog jutra odlazi na trčanje.

Priznati japanski autor Haruki Murakami je, uz to što je pisac, i disciplinovani sportista. Trčanje i vežbe su nezaobilazni deo njegovog dnevnog rasporeda, koji počinje već oko 4 sata ujutru, a završava oko 9 sati uveče. Trčanje mu omogućava da smiri um i uvede se u posebno stanje nalik hipnozi koje mu je neophodno da bi pisao.

Izabela Aljende pisanje knjige uvek počinje istog dana.

Američka književnica poreklom iz Čilea, Izabela Aljende, svoj prvi roman počela je da piše 8. januara 1981. Ono što je počelo kao pismo upućeno dedi na samrti, vremenom se pretvorilo u roman „Kuća duhova“. Od tada, Aljende je svaku knjigu počela da taj dan, 8. januar – u početku, da bi odala počast svojoj prvoj knjizi, koja je postigla ogroman uspeh i kod kritike i kod publike. A sada kaže da to radi jer tada može da bude sama, budući da svi znaju da na taj dan ne treba da je uznemiravaju.



Džon Stajnbek je morao da ima 24 naoštrene olovke.

Džon Stajnbek (1902-1968), autor velikih klasika, uključujući „Plodove gneva“, „Istočno od raja“ i „O miševima i ljudima“, voleo je da „prve ruke“ svojih knjiga piše grafitnim olovkama. Uvek je na stolu držao tačno 24 savršeno naoštrene olovke, i veoma je vodio računa o proizvođaču olovaka i načinu na koji su naoštrene. Njegov izuzetno precizan način pisanja doneo mu je Nobelovu nagradu za književnost i Pulicerovu nagradu.

Virdžinija Vulf je pisala za štafelajem.

Virdžinija Vulf (1882-1941), koja se smatra jednom od najuticajnijih književnica dvadesetog veka, svoje klasike – među kojima su  „Ka svetioniku“ i „Gospođa Dalovej“ – pisala je za štafelajem. Poput slikara, volela je da se povremeno malo udalji od svog rada da bi ga sagledala i iz malo drugačijeg ugla.

Autor: Ariana Rebolini
Izvor: buzzfeed.com
Prevod: Maja Horvat