Istorijska fikcija Pole Meklejn nas vodi u Hemingvejev Pariz

Kao dete koje je odrastalo tokom sedamdesetih i osamdesetih, u hraniteljskim porodicama u Freznu, Pola Meklejn je beg pronalazila u čitanju i pisanju.

„Već od svoje četvrte godine, počela sam da se selim iz porodice u porodicu. Svaki put kada bih promenila školu, sprijateljila bih se sa bibliotekarkom, i pauze za ručak sam provodila u biblioteci, čitajući. Svet knjiga je najbolje mesto za sticanje znanja i beg. Ako u mom životu nije bilo srećnog kraja na vidiku, mogla sam, barem, da čitam o tome“, rekla je autorka.

Ovo je bila vrlo dobra osnova za njeno bavljenje pisanjem. Jedan od romana ove spisateljice „Pariska žena“, čitaoce vodi u Pariz, gde Ernest Hemingvej boravi tokom dvadesetih godina 20. veka. Tih dvadeset godina posmatra njegova prva supruga, Hedli Ričardson. Knjiga hronološki prati njihov odnos, njegov stvaralački početak i razvoj i, na kraju, njihov raskid. Čitalac će upoznati i velika imena poput F. Skota Ficdžeralda, Šervuda Andersona i Gertrude Stajn.

Pola Meklejn je diplomirala na odseku za engleski jezik i stekla zvanje mastera iz kreativnog pisanja. Pre romana „Pariska žena“, objavila je dve zbirke poezije, kao i memoare „Like Family“ i prvi roman „A Ticket to Ride“.

Privlači je istorijska fikcija, zbog toga što je to slično „ulasku u vremeplov koji vam omogućava da se izgubite u najdubljim osećanjima likova“.

„Kada me ljudi pitanju kakav sam pisac, ja odgovaram 'pisac koji piše'. Dobro pisanje je dobro pisanje. Oruđa koja koristite su primenjiva na bilo koji žanr. Žanr u kom ću pisati zavisi od projekta na kom radim“, rekla je autorka.

Kada je odlučila da napiše roman, poslušala je savet En Lamot: „Malim koracima, slovo po slovo, scena po scena, ponekad dva pasusa, nekad dve stranice“.

Kada je došla na ideju da napiše „Parisku ženu“, autorka je napustila svoj dodatni posao predavača i od porodice pozajmila novac da bi mogla da svakoga dana od 9 ujutru do 2 sata popodne sedi u obližnjem Starbaksu i piše.

Njene priče počinju kada ona oseti da je „u stanju da čuje glas svog junaka“. Sa Hedli se prvi put susrela kada je čitala Hemingvejevu knjigu „Pokretni praznik“.

„Našla sam odlomak jednog pisma. Imala sam utisak da je razumem“, rekla je autorka. Pisma Hedli Ričardson su deo kolekcije biblioteke „Džon F. Kenedi“ u Bostonu.

Razvijanje njenog lika bilo je „zbunjujuće i za um i za srce, alhemijska kombinacija njenog i mog glasa“.

Kolekcija uključuje i pismo koje je Hemingvej napisao jednom dobrom prijatelju onog dana kada je primio ljubavno pismo od medicinske sestre iz rata u koju se zaljubio godinama pre toga.

„To je poražavajuće štivo. Tu nema ega, nema manipulacije. On je samo jedan mladi čovek slomljenog srca. Ovo pismo potpuno ogoljuje njegovu ljudskost“.

Autorka je bila iznenađena time koliko joj se mladi Heminvej dopao, dok je čitala njegove spise i pisma. 

„Nisam imala nikakvu nameru da ga uzdižem ili osuđujem i nisam imala nikakvo mišljenje o njegovom privatnom životu. Upoznala sam ga posmatrajući ga kroz Hedline oči. Prišla sam mu iz potpuno nove perspektive“, kaže autorka.

Osim pisama, istraživanje je uključivalo čitanje Hemingvejevih ranih radova, kao i biografije Hedli Ričardson i knjigu Bernis Kert, „The Hemingway Women“, u kojoj su predstavljene sve žene iz njegovog života, uključujući i njegovu majku.

Priča je uglavnom ispričana iz Hedline perspektive. Ipak, autorka je dodala neke kratke pasuse napisane u trećem licu, istaknute kurzivom, koji predstavljaju glas Hemingvejeve savesti.

„To mi nije bila prvobitna namera, ali kasnije sam morala nekako da uđem u njegovu glavu, kako bih objasnila zbog čega je izdao Hedli sa Polinom“, izjavila je autorka. Za nju su upravo ti odeljci predstavljali najveći izazov u pisanju ove knjige.

„Znala sam da će to naići na osudu kritičara i Hemingvejevih obožavalaca, ali to je bilo nešto što sam morala da uradim da bih napisala ovu knjigu. Nisam mogla da se bavim očekivanjima drugih ljudi. Pisci su sami sebi najveći kritičari i najgori saboteri“, smatra Pola Meklejn.

Knjigu je napisala za manje od godinu dana – u septembru 2008. je došla na ideju, počela je da piše knjigu u oktobru, a prva ruka je bila završena u februaru 2009. Njena agentkinja Džuli Berer joj je vratila rukopis sa svojim primedbama u maju te godine.

„Džuli je bila veoma preduzimljiva i ponela se kao pravi urednik. Sve je pročitala i pomogla mi je da se snađem kada sam se osećala nesigurno, posebno kad je reč o strukturi“, seća se autorka. „Suzan ima odlične instinkte kad je reč o ovom žanru. Pomogla mi je da dodatno razvijem likove i želela je da zna više o Polini Fajfer. Rekla mi je da detaljnije istražim Hedlin odnos prema drugim ženama, i da produbim određene scene i likove“, kaže autorka.

Nakon dva objavljena romana, autorka savetuje kolege pisce da budu istrajni.

„Najteže je ostati istrajan, ne odustajati. Niko ne iščekuje vaš roman. To je nešto što morate da uradite, jer je to vama važno. Postoji mnogo stvari u izdavaštvu koje vam mogu slomiti srce. Napišite knjigu koju želite da napišete i nemojte brinuti o poslovnom aspektu“, savetuje autorka.

Nakon što je oduševila publiku svojim romanom „Pariska žena“, Pola Meklejn, trenutno radi na svom novom romanu koji će biti ispričan glasom Marije Kiri.

Autor: Elen Birket Moris
Izvor: authorlink.com