Intervju sa Sofijom Rej

U romanu Sofije Rej „Čekaj me na poslednjoj stranici“ ljubav prema književnosti prepliće se sa romansom i različtim načinima na koje se ljudi menjaju kako bi sazreli i prihvatili sebe, pa samim tim i druge ljude. To je priča u kojoj knjige imaju neospornu moć da izleče one koje ih čitaju sa žarom i uživanjem.



U ovom intervjuu saznali smo od autorke neke detalje o njenoj novoj knjizi.

Roman „Čekaj me na poslednjoj stranici“govori o isceliteljskoj moći knjiga. Šta ti kao spisateljica smatraš lekovitijim – čitanje ili pisanje? Šta je tebi više pomoglo?

Zapravo, mnogi procesi koji se odvijaju u podsvesti pri obe ove aktivnosti su vrlo slični. Kada čitamo sa razumevanjem neko delo i pokušavamo da zaista proživimo osećanja koja su opisana na stranicama, u suštini preispitujemo sopstvene emocije, što se takođe dešava kada te emocije pokušamo da prenesemo na papir.

Imajući to u vidu, može se čitati i pisati na površan način, ili se u potpunosti možemo predati ovim aktivnostima. Volim knjige koje zahtevaju angažovanje čitalaca. 

Silvija se bliži četrdesetoj… prema mnogim mišljenima, to je doba kada nastupa egzistencijalna kriza, doba kada preispitujemo sopstveni život i kako ga vodimo. Tvoja junakinja je baš u toj fazi svog života. Kako se ona suočava sa nedoumicama?

Silvija mnogo zahteva od sebe; veoma se trudila da pronađe dobar posao i da ima sopstveni stan. Voli da drži stvari pod kontrolom i da se sve odvija onako kako je isplanirala. Međutim, njen ljubavni život je jedina oblast u kojoj dopušta sebi da bude neobuzdana. Ovaj deo svog života ne deli gotovo ni sa kim i donosi ishitrene odluke koje nisu za primer.

Mislim da je njena panična želja za ljubavlju povezana sa njenim godinama. Kada svi oko nas imaju (ili barem deluje da imaju) stabilan i ispunjen život, ponekad osetimo nervozu ako se uporedimo sa njima.

Zbog toga ponekad dopustimo sebi da ostanemo u takoreći toksičnim vezama ili onima koje ničim ne doprinose našem životu. Da li je u njenom slučaju isceliteljska moć knjiga tolika da može da promeni njen život iz korena ili barem njenu motivaciju? 

Ključne životne promene se retko dešavaju preko noći. Da bismo iskorenili štetne misli koje nam čitavog života stvaraju negativnu sliku o nama, potrebno je da napravimo velike, suštinske promene. Ubeđena sam da se svi mi trudimo da vodimo svoj život što je moguće bolje, ali negativna strana toga je da nam često nedostaju sredstva da bismo to učinili. Niko nas ne uči emocionalnoj higijeni, ako je možemo tako nazvati.
 
U mnogim knjigama se kriju odlično promišljene, dubokoumne ideje koje su rezultat pažljivog posmatranja i specifičnog senzibiliteta koje mogu da pomognu ljudima. Prava priča može da nam pomogne pri formiranju naših stavova i razbijanja naših ustaljenih šablona, naročito ako je pročitamo u pravom trenutku.

Koji je Silvijn omiljeni žanr i kako joj to pomaže u njenim ljubavnim vezama?

Silvija je slaba na priče o nemogućim ljubavima, što joj često ne pomaže, već čini upravo suprotno. Ali takođe voli i detektivske priče i da skuplja antologije bajki. Ona nije toliko ljubitelj zasebnih žanrova, koliko voli određene autore. A da biste saznali tačno koje joj knjige pomažu na kraju i na koji način, morate da pročitate roman.

Kojoj vrsti čitaoca je namenjen tvoj roman? Da li pre pomaže u introspekciji i zahteva angažovanje čitaoca ili ima i funkciju terapije i dozu lucidnosti? Da li su oba ova svojstva izbalansirana?

Nadam se da sam uspela da napravim ravnotežu između zabave i introspekcije… Trudila sam se da unesem različite elemente i varijacije, pomalo humora, čak i mrvicu misterije. 

Moram da postavim i tipsko, ali neophodno pitanje: kako si došla na ideju da napišeš ovakav roman?

Imala sam sopstveno loše iskustvo na ljubavnom planu koje me je navelo da se zapitam šta je dovelo do toga da se ponašam na određeni način u datoj situaciji. Pretpostavljam da svaki roman sadrži i poneki auotobiografski element. 

Nažalost, svet je prepun sebičnih ljudi. Sazrevanje delimično podrazumeva da shvatimo da su ljudi takvi i da tu činjenicu prihvatimo kao neizbežan deo života. Knjige nas ponekad izvode van naše zone komfora i pomažu nam da učimo i prevaziđemo teške trenutke. To su knjige za samopomopoć. Šta misliš o onim knjigama koje se prodaju kao takve, a zapravo su vrlo komercijalne i nisu čvrsto utemeljene u psihologiji? Da li je proza efikasnija?

Mislim da su sve knjige na neki način knjige za samopomoć, naročito ako imaju i malo elemenata psihologije. Mnogo pre nego što su Frojd i Lakan opisali tipove i poremećaje ličnosti, Šekspir i Servantes su odlično objasnili ljudsku motivaciju, tipove ponašanja i duševna oboljenja.
 
Autor: Alehandro Serano
Izvor: fantasymundo.com
Prevod: Sonja Laštro