Intervju - Nikola Malović: Fenomen mornarske majice

Roman „Jedro nade” puni nam oči pričom o najpoznatijem, najseksualnijem, avanturističkom modnom dezenu na svetu, koji je ujedno i vojna uniforma, ili logo 21. veka

Novi roman „Jedro nade” Nikole Malovića, objavljen u „Laguni” prati istorijat mornarske majice, koja je „na Mediteranu mnogo više od komada garderobe:jedinica stila pomorskog kulta, modni mit, ali i oličenje seksualnosti”. Glavni junak „Jedra nade” je Nikola Smekija, ambiciozni modni industrijalac iz Barija, koji se na poziv gradonačelnice Marije Zmajević vraća u Perast, da bi ponovo pokrenuo proizvodnju mornarskih majica. Gradonačelnica je žena koja „sebe noću žrtvuje za dobrobit Perasta” – i glasniku Ujedinjenih zemalja, i koja pred izbore obećava „težak i strm put”. Ona računa i na novac za obnovu grada koji će dobiti od kreditora Adama Oza. Smekija se vraća u grad svojih predaka, i istražujući slojeve istorije Perasta, on se i zaljubljuje…

Nikola Malović (Kotor, 1970) je između ostalih, autor višestruko nagrađivane knjige „Lutajući Bokelj”, koja je ovenčana nagradama „Borislav Pekić”, „Laza Kostić”, „Lazar Komarčić”, priznanjem „Majstorsko pismo” i Oktobarskom nagradom grada Herceg Novog...

Perspektiva, kako navodite, počiva u retrospektivi, stoga je izvorište vašeg romana istorijska predodređenost Peraštana za „morske dužine i širine”. U toj njihovoj odluci začeta je ideja o najstarijem mediteranskom motivu prugaste, plavo-bele mornarske majice?

- Za moto romana uzeo sam reči Miloša Miloševića, doživotnog admirala Bokeljske mornarice, 13 vekova starog udruženja pomoraca: „Naša perspektiva je u našoj retrospektivi”. U vremenima koja se opasno ubrzavaju, moto postaje univerzalan. Roman „Jedro nade” puni nam oči pričom o najpoznatijem, najseksualnijem, avanturističkom modnom dezenu na svetu, koji je ujedno i vojna uniforma, ili logo 21. veka. „Jedro nade” je roman o globalnom fenomenu mornarske majice.

Kroz lik glavnog junaka Nikole Smekije prelamaju se i povesti o peraškim starim plemićkim porodicama, palatama iz 17. i 18. veka...

- Perast je u romanu prikazan kao barokna bajka: opisan je mediteranski ambijent sastavljen od palata i palacina, ulica koje meandriraju, vegetacije, i ambijenta jedinog fjorda na Mediteranu – Boke Kotorske. Kraljevina Jugoslavija pronašla je iza Velikog rata Perast kao mrtav grad, i u njega seli maritimnu manufakturu. Ta će se manufaktura razviti u fabriku „Jadran – Perast”, koja će na prostorima nekadašnje Jugoslavije da proizvede najviše vojnih, mornarskih majica. Ali daleko da je samo o tome reč.

Plavo-bele pruge vezane su za jednu čuvenu bitku s početka 19. veka?

- Da, za bitku kod Trafalgara, koja se odigrala 21. oktobra 1805. godine između britanske flote predvođene admiralom Nelsonom, i Napoleonove francusko-španske armade. Ratnici na obe strane bili su uniformisani, po prvi put, u prugaste majice.

Roman kazuje i da je dezen tekovina demokratije, jer ga nosi veliki broj ljudi. Osim toga, simbol je i savremenog mučeništva oličenog u jeftinoj radnoj snazi?

- Demokratičnost mornarske majice vidi se u svakom sezonskom trenutku, jer su pruge fenomen. Opažamo ih istovremeno u Berlinu, Rimu i Tokiju; Vašingtonu, Briselu i Londonu. Dopada mi se što ste pronašli i da su mučeničke, upravo zbog jeftine radne snage, uglavnom kineske. Stručnjaci kažu da je nemoguće pričati minut o pamuku, a da se ne pomene Kina.

Dve su Marije likovi vašeg romana, lice i naličje ženstvenosti. Jedna je oličenje ljubavi za lepo, druga se prostituiše za politiku. U jednoj dekadentnoj slici i antiutopiji, druga Marija deo je opšte globalne zavere, i priprema teren za centralizaciju moći. Priprema teren za takozvanog predsednika Perasta, Adama Oza?

- Postoji i treća Marija, a ona je takođe, pored Svetog Nikole, zaštitnica pomoraca, što je u nautički potentnom Perastu važan simbol. Političarka pak Marija neobična je po tome što njena prostitutska uloga nije skrovita, već revolucionarna, u odnosu na priznanja: „Kog homoseksualca da izaberemo?”, recimo bivšeg ministra inostranih dela jedne evropske zemlje.

Oz, po tome što lako poprima različite likove, i po ključnoj opredeljenosti za materijalno, za apsolutnu moć nad kupljenim teritorijama, podseća na nečastivog koji želi da prigrabi moć mediteranskog simbola. Zbog čega je ovaj junak vaše proze Jevrejin i šta znači metafora stvaranja obećane zemlje u Perastu, i drugim delovima sveta?

- Čarobni Oz je ključ za tumačenje čitaoca. Ne može se „Jedro nade”, kao obiman sistem koji se otima tumačenju, čitati, a da sve što ste rekli ne dovedete u pitanje. Na prvu loptu generalni negativac Adam Oz, vlasnik „Perasta” i vlasnik prava na fabrikovanje kultne mornarske majice, nema posvedočenih zlodela. Videli ste da je Adam Oz go, opazili ste da je neobrezan, čuli ste da nije rođen kao muško, on sam ne potvrđuje da je Jevrej. Tvrditi da je Jevrej znači upirati prstom u Nikolu Malovića kao antisemitu, zanemarujući sve vreme ljudskost, humanost i brigu za budućnost čovečanstva. Oz će ispričati priču koja menja tok nama znane istorije. Najveći moreplovac svih vremena, Kristifor Kolumbo, bio je jevrejskog porekla. Istražujući istoriju nautičkih dužina i širina, koristio sam se spoznajama čuvenog Simona Vizentala. Ni na jednom od tri broda koja su 1492. plovila za Ameriku nije bilo, iako smo učeni suprotno, katoličkog sveštenika, ali jeste bio imenom znani Luis de Tores, tumač za hebrejski. Roman kazuje kako i otkud.