Helen Čerski: Fizika je sastavni deo svakodnevnog života

Helen ima misiju da običnim ljudima, na jednostavan način, objasni kako fizika funkcioniše, i za to koristi primer mehurića koji se nalaze na vrhu šoljice kapućina.



Helen Čerski ima najbolji posao u nauci – ona izučava pojavu mehurića, odnosno, da budemo precizniji, ona je fizičar i okeanograf na Londonskom univerzitetskom koledžu (UCL). Kada nije na univerzitetu, možete je videti na televiziji, kako nas uči raznim naučnim trikovima na Bi-Bi-Siju. Upravo je izdala svoju prvu knjigu pod nazivom „Oluja u šolji čaja“, a ako vam ni ovo ne pokazuje koliko je vredna, treba napomenuti i da se takmiči u igranju badmintona. Intervjuisali smo je za njenim kuhinjskim stolom, nakon što se vratila sa treninga, noseći crno-crvenu majicu njenog badminton kluba. Čim smo joj postavili prvo pitanje, počela je da se smeje.

Mehurići?

Niko ne zna šta da misli kada im kažem, ali ih definitivno intrigiraju. Mehurići su u svetu fizike ono što su delfini u okeanu. Mehurići usrećuju ljude, ali su takođe fascinantni sa naučnog aspekta. Nalaze se u šampanjcu, koriste se u medicini, možete ih videti u okeanu. Mehurići su neprimećeni heroji sveta fizike. Zaista je korisno kada se spoje dva stanja, tečnost i gas. Tada dobijate nešto što ni gas, ni tečnost ne mogu da urade sami od sebe.

Šta tačno?

Uzmimo za primer penu na vrhu kapućina. Sačinjena je od mleka i vazduha. Ako pokušate da naslonite kašičicu ona će utonuti u šolju, ali ako je naslonite na penu, stajaće na vrhu šolje. Kada shvatite šta se dešava kada se formiraju mehurići, onda možete da razumete i kako okeani dišu ili kako svetlost i zvuk putuju okeanima.

Zašto ljudi moraju da znaju kako fizika funkcioniše u svakodnevnom životu? Zar nije dovoljno da znaju da stvari rade?

Radi se o poznavanju pravila sveta kako ne biste bili eksploatisani. Bez obzira da li je reč o političaru ili prodavcu, morate znati pravila kojih se oni pridržavaju. Ne znači da morate biti stručnjak za vremenske sisteme ili prednosti dvostrukih stakala na prozorima, ne morate da se razumete u automobile, dušeke ili telefone, ali ako znate osnovne stvari, postavljaćete prava pitanja. Recimo, kada neko pokušava da vam proda futrolu za pametni telefon, kako bi vam signal bio bolji ili magnetnu narukvicu koja će izlečiti bol u vašem zglobu, možete da ih pitate da vam objasne kako to funkcioniše, a ako znate osnovne stvari, možete da procenite da li te osobe znaju o čemu pričaju ili jednostavno izmišljaju te informacije.

Mnogi ljudi izbegavaju fiziku jer im se čini nebitnom i komplikovanom.

Znam. Mislim da fizika nije dobro predstavljena. Ljudi imaju utisak da je fizika samo kvant, zvezde i vreme i univerzum, ali fizika je deo svakodnevnog života. Fizika govori o obrascima koji se uklapaju u naš svakodnevni život. Mnogo je pristupačnija nego što ljudi misle i to je trebalo da im pokažemo, ali pošto to niko nije uradio, odlučila sam da to budem ja.

Da li možete da nam date neki primer iz vaše knjige?

Mogu. Na primer, kakve veze mućkanje čaja u šolji ima sa tim što se različiti mobilni signali ne mešaju jedni sa drugima? Mućkanje čaja zavisi od veličine šolje, u većoj šolji tečnost se kreće sporije, dok se u manjoj kreće brže. Razlog zašto ljudi prosipaju čaj dok hodaju jeste zbog toga što je prosečna brzina ljudskog hoda skoro ista kao brzina kretanja čaja u šolji prosečne veličine. Brzina hodanja povećava brzinu kretanja tečnosti, zato prosipate čaj dok hodate. Ali ako usporite hod, nećete prosuti ni kap, bilo da imate veliku ili malu šolju. Signali mobilnih telefona rade na istom principu. Svaki signal ima precizno podešenu rezonancu, tj. brzinu kretanja elektrona, tako da se signali neće mešati ako osobe sede jedna pored druge i pričaju na dva različita telefona.

Imate li pritisak zbog toga što ste istovremeno i naučnica i neko ko se pojavljuje na televiziji?

Najveći problem u svemu tome jeste vreme. Radim više od jednog posla, smatrali vi to poslom ili ne. Postoje dobre stvari, a to je što naučim dosta. Upoznala sam mnoge ljude i naučila mnoge stvari, a to ne bih uspela da sam ostala da sedim u svojoj laboratoriji kao mnoge moje kolege. Postoje i sličnosti između ova dva posla. Najvažnija stvar, bilo da ste naučnik, predavač ili autor, jeste da znate da prepoznate šta je ono što je najbitnije za svaku tu oblast.

Da li vam je teško da izdvojite vreme za sebe?

Nije. Svaki dan se bavim nekim sportom, bilo da je to badminton, trčanje ili veslanje kanua. Ono što me fascinira jeste to što ljudi naučnike smatraju drugom vrstom, kao da smo vanzemaljci. Dešavalo mi se da me ljudi ne zovu da radim normalne stvari, jer pretpostavljaju da se bavim nečim bitnijim i boljim. Istina je da čitam dosta knjiga i imam razne ideje u vezi sa naukom, ali se i meni, na primer, pokvari veš mašina, kao i svakoj drugoj osobi!

Šta vas pored nauke i sporta usrećuje?

Pretpostavljam da se čitanje ne uvažava kao validan odgovor.

Ne uvažava se.

Pa, onda bih rekla da je to čokolada – crna čokolada sa lešnicima.

Na šta ste najviše ponosni u vašoj karijeri?

Na to što sam pobedila svoju stidljivost. Kao dete sam se plašila da pričam, i to sam tek počela da prevazilazim kada sam bila na doktorskim studijama [iz eksperimentalne fizike eksploziva na Kembridž univerzitetu]. A sa akademskog aspekta, verovatno sam najponosnija na izgradnju instrumenata koji u okeanu mogu da mere stvari koje nikada pre toga nismo uspeli da izmerimo. Postoji nešto jako zadovoljavajuće kada na komadu papira crtate neku smešnu mašinu, koja nekoliko godina kasnije postane pravi objekat koji radi i koji može da se koristi.

Šta je ono što biste izumeli ili istražili da novac i logistika ne predstavljaju problem?

Volela bih da odem na Arktik da proučavam mehuriće ispod velikih talasa. Kako se morski led povlači, Severni ledeni okean postaje sve više i više izložen, tako da moramo bolje da razumemo kako se gasovi i čestice razmenjuju preko njega. Mehurići su vozila koja omogućavaju ovu razmenu. Jako je važno da otkrijemo ono što održava nas i našu planetu u životu, kao i ono šta nas možda neće održati u životu.

Nauka se zasniva na dokazima i racionalnosti. Šta je u vašem životu iracionlno i šta nema dokaze?

Pretpostavljam da koristim prilike koje mi se ukažu bez da malo bolje razmislim. Meni odluka da se upustim u avanturu deluje sasvim racionalno, dok je drugima to potpuno iracionalno.

Ako vam neko ponudi kartu za Mars u jednom pravcu, kako biste tamo izučavali mehuriće, da li biste otišli?

Mislim da još nisam gotova sa životom na Zemlji, a i niko još uvek nije rešio problem radijacije. Ako nađu način da pošalju ljude na Mars, bez da obole od neizlečivog raka, možda i razmislim o tome. Mada mislim da treba da prođe još barem dvadeset ili trideset godina pre nego sve to postane moguće.

Hoćete da kažete da ekspedicija Mars One neće postaviti koloniju na Marsu do 2027. godine, kao što je rečeno?

Eto vidite, kada znate osnovne stvari, lakše ćete donositi neke važne životne odluke! (smeh)
 

Autor: Dara Mohamadi
Izvor: theguardian.com
Prevod: Lidija Janjić
Foto: Alex Brenner