Devet činjenica o romanu „Alijas Grejs“ Margaret Atvud koje možda ne znate

Atvudova je poznata po svojoj spekulativnoj fikciji koja se dotiče svih onih situacija u kojima bismo se mogli naći u bliskoj budućnosti, ali je „Alijas Grejs“ delo koje pripada istorijskoj fikciji. Donosimo vam devet činjenica koje treba da znate pre nego što počnete da gledate seriju ili pročitate knjigu.

Ovo je samo jedna od tri adaptacije dela Margaret Atvud koje su se u pojavile na malim ekranima u kratkom vremenskom periodu

Televizijska adaptacija „Sluškinjine priče“, romana iz 1986. godine koji već sada mnogi smatraju modernim klasikom, pokupila je nekoliko Emi nagrada, uključujući i nagradu za najbolju seriju u kategoriji drama. Međutim, „Alijas Grejs“ dolazi nakon još jedne adaptacije dečje knjige koju je Margaret Atvud napisala 2011. godine pod imenom „Wandering Wenda and Widow Wallop's Wunderground Washery“, a ekranizovana pod imenom „Wandering Wenda“.

Roman je zasnovan na istinitim događajima

„Alijas Grejs“ je priča o mladoj sluškinji irskog porekla koja se zvala Grejs Marks, koja je ubila svog poslodavca i njegovu ljubavnicu 1843. godine zajedno sa jednim slugom sa imanja. On je osuđen na vešala, a Grejs je provela nekoliko godina u zdravstvenoj instituciji, gde je tokom vremena postala predmet interesovanja javnosti pošto je bila mlada i lepa devojka koja je počinila ubistvo. Priča prati mladog psihologa koji razgovara sa Grejs nekoliko godina nakon ubistva, i pokušava da utvrdi njenu krivicu. Priča nas često vraća u prošlost, prateći sve vreme Grejsin život i okolnosti koje su dovele do toga da ona postane ubica. Iako je Atvudova za potrebe romana izmislila lik psihologa, Grejs i njene žrtve su i te kako bile stvarne.

Niko ne zna kako se priča završila

Iako je Grejs Marks zaista postojala, niko ne zna ostatak njene priče. Nakon počinjenog zločina, ona je 1843. godine bila osuđena na smrtnu kaznu. Zatim je ta kazna preinačena, pa je ona na kraju 1873. godine puštena iz zatvora. Posle svega toga, gubi joj se svaki trag. Niko ne zna kako je provela ostatak života, što je Margaret Atvud ostavilo prostora da sama ispriča kraj onako kako ga je ona zamislila.

Čak su i tokom 19. veka ljude privlačile priče o seksu i nasilju

Dobro nam je poznat stereotip da je 19. vek bio staromodni period kada je bilo nepristojno da žena pokaže čak i članak na nozi. Međutim, tadašnje društvo je pokazivalo isti nivo zainteresovanosti za seks i nasilje kao što je to slučaj u današnje vreme. „Detalji su bili senzacionalni“, napisala je Margert Atvud u pogovoru te knjige. „Grejs Marks je bila neuobičajeno lepa, ali je previše mlada; Kinirova domaćica Nensi Montgomeri je ranije na svet donela vanbračno dete Tomasu Kiniru, a bila je i njegova ljubavnica; prilikom autopsije njenog tela saznalo se da je bila u drugom stanju. Grejs i njen partner u zločinu, sluga na istom imanju, Džejms Mekdermont morali su da pobegnu zajedno u Sjedinjene Američke Države, a štampa je sumnjala da su bili u ljubavnoj vezi. Kombinacija seksa, nasilja i grozne potčinjenosti nižih slojeva je bila najprivlačnija za tadašnje novinare.“

Margaret Atvud je ideju za roman dobila još dok je bila na koledžu

Iako je Margret Atvud imala pedeset sedam godina kada je „Alijas Grejs“ objavljena, ona je tu ideju godinama imala u glavi. Na priču o Grejs Marks je prvi put naletela kada je čitala knjigu iz 1853. godine „Life in the Clearings“ Suzane Mudi dok je studirala na Harvardu, na kom je stekla svoju master diplomu i na kom je dve godine radila na svom doktoratu.

Cilj Margaret Atvud bio je da pokaže razlike u ophođenju društva prema ženama i muškarcima ubicama

Kao i sva dela Margaert Atvud, i „Alijas Grejs“ se delimično dotiče ravnopravnosti polova. U ovom slučaju, Atvudova je želela da istraži razlike u tome kako društvo gleda na ubice koji su muškarci, a kako je to u slučaju kada je ubica žena. Kroz ceo roman, Grejs je nazimenično predmet sažaljenja, požude, fascinacije, straha, odvratnosti, ali i misterije. Tokom promocije serije na Internacionalnom filmskom festivalu u Torontu, Margaret Atvud je objasnila da je ta priča ne bi toliko zaintrigirala da je istina o ubici bila jasna.

„Postojalo je mnogo različitih i kontradiktornih priča o Grejs Marks; niko nikada zaista nije saznao da li je ona ikada nekoga ubila ili nije“, rekla je Atvudova. „U toj kući je bilo njih četvoro. Dvoje su ubijeni, jedan je obešen, a ona je jedina preživela. A ona nikada nije rekla šta se dogodilo. Da sam znala istinu o tom događaju, ja verovatno ne bih napisala ovaj roman… Zanimljivo mi je kako svi projektuju svoje ideje na Grejs.“

Atvudova je prvo napisala pozorišni komad koji se igrao dvadeset dve godine pre nego što je objavila knjigu

Pozorišni komad „The Servant Girl“ samo je jedna od verzija priče Grejs Marks koju je ispričala Margaret Atvud. Snimljena je i drama za potrebe CBS televizije i emitovana 1974. godine, više od dvadeset godina pre nego što je roman „Alijas Grejs“ objavljen.

Novinski isečci u knjizi su stvarni

Atvudova je želela da se drži istine koliko god je to bilo moguće kada je u pitanju priča koja je imala toliko nerazjašnjenih činjenica. „Ukoliko imate posla sa stvarima koje su inače poznate, ne možete tek tako i po potrebi menjati ono što želite i što vama odgovara“, izjavila je ona. Baš iz tog razloga ona nije morala da menja novinske tekstove i isečke, jer su oni koji se pojavljuju u knjizi navedeni onako kako ih je ona pronašla.

Atvudova je delom inspiraciju dobila i iz relativno skorašnje priče o ženi ubici koja je i dalje živa

Između 1990. i 1992. godine, Karla Homolka i njen muž Pol Bernardo silovali su i ubili bar tri mlade žene, od kojih je jedna bila Karlina sestra Tami. Iako su oboje bili osuđeni za ove zločine, Karla je sklopila sporazum o priznanju krivice i bila je optužena samo za ubistva, a iz zatvora je puštena 2005. godine. Margaret Atvud je spomenula Homolku kada je govorila o „Alijas Grejs“.

„Kada se govori o ubistvima u koja su umešani muškarac i žena, javno mnjenje uglavnom ide u sledećem pravcu: svi se slažu da muškarac to može da uradi, ali su mišljenja podeljena kada je žena u pitanju“, pojasnila je Atvudova u intervjuu za CBS. „Jedna strana ide ovako – ona je sve to podstrekivala. Ona je đavo maskiran u ženu. Druga strana kaže – ona je nevina i žrtva je, jer je prisiljena na to zbog svih okolnosti i straha. Na ovaj način su mišljenja bila podeljena kada se govorilo o Karli, a sigurno je tako bilo i kada je reč o Grejs.“

Autor: Loren Sarner
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Nataša Đuričić