Delfi Kutak je pročitao: „Izgubljeni u prevodu“ Nikol Mones

Kutija.
Sanduk.
Taman prave veličine da sadrži lobanje, kosti i zube.
Pekinški čovek.

Da li ovaj roman precizno prikazuje kulturološke misterije ili ne, apsolutno je nevažno jer ovim saznanjem se svakako ne umanjuje uživanje čitalaca u ovom izuzetno lepo oblikovanom romanu. Radnja romana usmerena je na gotovo nemoguću potragu za ostacima drevnog pekinškog čoveka za koga se verovalo da je izgubljen negde u Kini, pre perioda Haosa. Komunistička revolucija u Kini, veliki Haos, promene u društvenom pogledu i odražavanje na stanovnike ove azijske zemlje, najbolje se očitava kroz priču dva kineska i jednog američkog arheologa, kao i prevodioca američkog porekla koji zdušno želi da se u tom novom svetu, toj po svemu drugačijom zemlji, pronađe. Bežeći sa američkog tla i sramote koju doživljava zbog svog rasističkog oca, Alis gorko želi da izgradi svoj lik i ličnost kao sasvim druga osoba. Iako ni ovaj put ne beše posut laticama, uspeće da se na njemu, koliko-toliko zadrži i istraje u svom naumu.

Uprkos poteškoćama u komunikaciji, ovaj tim će postati jedna koherentna, čvrsto povezana grupa koja će složno hrliti ka svom cilju. Odnosi koji se među njima stvaraju polako se razvijaju paralelno sa samom potragom pekinškog čoveka, preklapajući se sa podjednako beznadežnim traganjem za nestalom suprugom jednog od arheologa. Autor kroz ove redove beleži neverovatnu mešavinu emocija, nade i očaja, čežnju za pripadanjem (negde, nekome) kao i ožiljke nanete sputavanjem, gotovo gušenjem (nemoguće) ljubavi. Ljubav u svim mogućim oblicima – ljudskom, seksualnom, božanskom, ljubav između nacije i njene istorije, čoveka i njegove prošlosti, oca i njegove ćerke – vodi priču do njenog završetka koji vas ne može ostaviti ravnodušnim.

Ovaj emocijama nabijen, pokatkad erotičan, široko prevođeni roman, hvaljen je zbog svog odličnog prikaza Kine koji je retko zabeležen u savremenoj literaturi. Jedno od priznanja je i nagrada „Kafka“ za najbolje delo beletristike ikad koje je napisala jedna Amerikanka. Ima tu nečeg gotovo poetičnog i senzualnog u načinu na koji je autorka opisivala stvari i događaje u ovoj knjizi: napetost između Alis i Lin, očaj i tuga dr Spensera... Alis, jedan je od jako kompleksnih likova, lik koji beži od vlastitih problema, pretvarajući se da je neko drugi, lik koji življaše u iluziji koja se na kraju raspukla i osvestila je, lik koji nam pokazuje da moraš biti ono što jesi kako ne bi nestao, iščezao...

Generalno, ovo misteriozno traganje za pekinškim čovekom nam donosi mnogo više od „izgubljenih kostiju“. Uvid u kinesku i mongolsku kulturu, običaje i verovanja je i više nego puko nabrajanje svega pomenutog i navešće vas da o ovim stvarima podrobnije istražujete. Bar mene jeste.

P.S. Ukoliko ste očekivali neku sirovu erot’ku, s obzirom na činjenicu da je delo svrstano i u erotske knjige, moraću da vas razočaram. Ona je data u iskricama, u toj seksualnoj napetosti koja se provlači kroz delo. Ponekad su varnice mal’ jače pa mogu i da pecnu, ali je ponajviše samo suptilno data čitaocima.

„Šijang“, huknula je, omađijana njegovim imenom, mekoćom njegovih usana, njegovim dodirom za kojim je toliko čeznula. Izvila je leđa da se utisne u njegove šake. Napokon, posle nekog vremena njegova ruka je stigla između njenih nogu i tu ju je stegao, snažno, kroz odeću. „Pan-wangle hao jiu“, prošaputao je: toliko sam dugo to želeo. Blago je stegao i njeno čitavo telo se zgrčilo.

P.P.S. Od mene, velika preporuka!

Autor: Aleksandra Stojanović
Preuzeto sa: Delfi Kutak