Danijel F. Sajdman: Da li je zaista moguće ostaviti pušenje za 30 dana?

Skoro pa je kliše isticati da je pušenje glavni uzrok smrtnih ishoda koji bi se mogli izbeći u Sjedinjenim Američkim Državama. A opet, po poslednjim procenama Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, 46 miliona Amerikanaca i dalje puši. Razgovarali smo sa kliničkim psihologom Danijelom F. Sajdmanom, direktorom savetovališta za odvikavanje od pušenja pri studijskom programu Bihevioralna medicina Univerziteta Kolumbija, o njegovoj novoj knjizi „Ostavite pušenje za 30 dana: Kako da bez muke trajno prestanete da pušite“. U ovoj knjizi Sajdman na osnovu dvadeset i više godina iskustva sa hiljadama pacijenata daje nacrt načina na koji možete ostaviti pušenje – uključujući i kako da se pripremite za dan kada ćete ostaviti pušenje i kako da se nadalje pridržavate ove odluke.

Da li ste bivši pušač?

Oba moja roditelja bili su pušači i oboje su umrli vrlo mladi, tako da me ova tema preokupira. Moj otac je umro sa 47 godina, a majka sa 59. Majka je imala rak pluća. Pušila je cigarete kent. Kasnije je utvrđeno da filter ovih cigareta sadrži azbest. (U članku koji je 1995. godine objavljen u časopisu Cancer Research navodi se da je filter ovih cigareta nekoliko godina, tokom pedesetih, sadržao azbest.)

Šta obuhvata Vaš program koji traje mesec dana i šta ga čini jedinstvenim?

Opisuje šta treba raditi svakog dana. Pozivamo ljude da se, umesto da o ovoj odluci razmišljaju kao o nečemu što se temelji na snazi volje, koncentrišu na svakodnevne aktivnosti koje će im pomoći da izmene svoje ponašanje, stavove i koriste medicinu na najefikasniji način. To je poput sviranja klavira. Niko vam neće reći – „Ukoliko imaš dovoljno snage i volje, dobro ćeš svirati klavir“. Kažu: „Vežbaj“. Odustajanje nije vezano samo za snagu volje. To je svojevrsna zamka u koju ljudi veruju: „Ukoliko sam snažan, mogu to da uradim. Ukoliko nisam, onda nemam izbora, moram da pušim.“ Mi smatramo da, ukoliko sprovedete određene stvari, svakoga dana odradite određene vežbe i pratite preporuke za svaki dan, možete postići uspeh. Utvrdio sam da nikotinska supstituciona terapija, ukoliko se primenjuje na pravi način, može biti izuzetno korisna i pomoći ljudima da izgrade samopouzdanje. Mnogi ljudi nemaju uspeha sa ovom vrstom terapije zato što je ne primenjuju na pravi način. Ne primenjuju terapiju zajedno sa određenim važnim promenama u stavovima i ponašanju, koji bi mogli da je učine efikasnijom. (Sajdman ističe da ne dobija nikakva sponzorstva od tvoraca terapije, niti drugih proizvoda koji pomažu u odvikavanju od pušenja.)

Mogu li pušači, čak i oni okoreli, stvarno da ostave cigarete za 30 dana? Zvuči prebrzo za odricanje od duboko ukorenjene navike.

Period prilagođavanja može biti dug, zato što, u stvari, učimo kako da nam bude prijatno bez cigareta. Nastojimo da pripremimo ljude dugoročno, kao i da im omogućimo dobar start. Ali moraju da nastave da žive na taj način. Ne želimo da vas takve stvari iznenade. Skrenućemo vam pažnju na sve što može biti problematično, ali morate se posvetiti korišćenju samospoznaje kao alata.

Dakle, izbegavanje cigareta ne postaje odjednom lako posle 30 dana?

Ovaj proces se ne završava kao spuštanje zavese na kraju holivudskog filma. Želeli smo da stvorimo struktuiran program tako da ljudi znaju šta im valja činiti svakog dana i da ih dovedemo do trenutka kada će biti puni samopouzdanja. Samopouzdanje je veoma važno. Video sam ljude koji su jedva mogli da prošetaju do kraja ulice, zbog emfizema, a opet nisu mogli da ostave pušenje. Kada su, međutim, izgradili samopouzdanje, u suštini im je bilo dobro i velika je šteta što su toliko čekali da ostave pušenje.

Uz sve dokaze koji pokazuju da pušenje ubija, zašto ljudi i dalje nastavljaju da puše?

Viđamo astmatičare, ljude koji su preživeli infarkte, viđamo ljude koji imaju različite vrste raka, i opet puše. Zavisnost ne stanuje u racionalnom delu mozga. Deo zavisnosti povezan je sa stavovima o zdravlju pojedinca. Na primer, počnu da veruju da moraju da puše da bi izašli na kraj sa stresom, kao da je život bez stresa uopšte moguć. Ukoliko ljudi žele da sačekaju da njihovi životi budu manje stresni da bi ostaviti pušenje, to je samo izgovor koji im omogućava da odlože suočavanje sa problemom. Drugo vrlo nezgodno uverenje jeste da ljudi razvijaju nesigurnost – ne osećaju se dobro kada ne puše i nisu uvereni da mogu da ostave pušenje, što je stav koji održava začarani krug loše navike.
 
Koje su najveće prepreke kada je u pitanju ostavljanje pušenja?

Zapravo postoje samo tri prepreke koje pojedinci moraju da savladaju – fizičke prepreke, automatizovano ponašanje (što je navika) i sistem emocionalnih uverenja. Najveći broj ljudi kada razmišlja o zavisnosti od cigareta, zamišlja fizički problem sa određenim elementima navike. Ali mnogi ne razumeju da je za pušače najteže da se emotivno prilagode novoj situaciji, nakon što ostave pušenje. Ukoliko svaki put kada smo neraspoloženi zapalimo cigaretu i tako radimo dvadeset godina, onda će cigarete postati deo našeg emocionalnog repertoara, zar ne? Kada jednom navedete ljude da na drugačiji način posmatraju sopstveni sistem emocionalnih uverenja, to će im pomoći da ostave pušenje i izgube interesovanje za cigarete.



Zašto se, iz Vašeg iskustva, ljudi vraćaju pušenju?

Različiti stresori – alkohol, emotivna neprijatnost ili stres. Ova tri nazivam „Bermudskim trouglom relapsa“. To je poput mesta na koje ljudi odlaze da bi nestali sa radara. Ukoliko je jedna od tih stvari prisutna, možda ćete uspeti s njom da izađete na kraj. Ukoliko ih je dve, već izazivate sudbinu. Ukoliko ih je tri, onda stvarno mogu da vas savladaju. Zato ljudi moraju da ih budu svesni, kao i toga kako da s njima izađu na kraj.

Šta su okidači?

To su specifične situacije koje čine da ljudi očekuju da će se vratiti pušenju ili poželeti cigaretu. Na primer, prisustvo drugih pušača. To je vrlo potentan okidač. Ima nečeg u dimu što na vas utiče na vrlo primitivnom nivou.

Kako je najbolje pripremiti se za pozitivan ishod?

Postoje četiri faze ostavljanja pušenja. Prva je samoprocena. Morate razumeti kako funkcioniše vaša navika. Onda morate načiniti neku vrstu plana koja vama odgovara tako da kroz njega izgradite samopouzdanje i pripremite se. Ne treba se jednostavno zaleteti i rizikovati da podbacite. Kao kada biste poželeli da trčite maraton. Nećete se jednostavno probudili jednog jutra i reći: „Eto me! Trčaću do kraja!“ Vežbajte da biste izgradili samopouzdanje i počnite sebi da govorite „Čekaj, možda stvarno ovo mogu da izvedem!“ Ukoliko ne verujete u sopstvene sposobnosti, uglavnom ishod neće biti dobar. Zatim morate odrediti dan kada ćete ostaviti pušenje. Isplanirajte taj dan da biste sebi omogućili uspeh. Nemojte izaći na piće sa grupom pušača. Četvrta faza je sprečavanje relapsa, što je, u stvari, daleko pozitivnije nego što to možda zvuči – udovoljavajte sebi, pronađite kreativniji način da izađete na kraj sa situacijama u kojima biste automatski posegnuli za cigaretom. Recimo da vas neko iznervira, a vi automatski izvadite cigaretu. Možda morate malo više da se potrudite da s tom situacijom na kraj izađete na pozitivan način. Svi uglavnom razmišljaju o pozitivnim posledicama ostavljanja pušenja po fizičko zdravlje, ali postoje i izuzetne pozitivne posledice po psihičko zdravlje.

Autor: Lindzi Lajon
Izvor: health.usnews.com
Prevod: Milan Radovanović
Foto: Nancy Pidrus