Bogatstvo našeg rečnika u četrdesetoj godini zavisi od toga koliko smo čitali kao tinejdžeri

Istraživanja pokazuju da čitanje iz zadovoljstva u detinjstvu presudno utiče na razvoj jezičkih i matematičkih sposobnosti do 16. godine života. Ali da li čitanje i posle tog uzrasta nastavlja da igra važnu ulogu u obogaćivanju našeg rečnika? Da li je važan sadržaj knjiga koje čitamo ili se računa isključivo njihov broj?

U okviru jedne višedecenijske studije, izvedene na reprezentativnom uzorku od 9.400 Britanaca rođenih 1970. godine, naučnici su pratili kako se rečnik učesnika razvijao između 16. i 42. godine života. Test kome su bili podvrgnuti bio je sasvim jednostavan i zahtevao je od ispitanika da reči sa jednog spiska povežu sa rečima sličnog značenja sa drugog. Drugim rečima, od njih se tražilo da pronađu značenje reči kao što su, na primer, „kosmato“, „groteskno“ ili „cerebralno“.

Rezultati istraživanja doneli su nam dobru vest da učenje ne prestaje sa završetkom školovanja: nezavisno od toga da li su ispitanici čitali redovno ili ne, ispostavilo se da se njihov rečnik između 16. i 42. godine znatno povećao. Kada su imali 16 godina, prosečni rezultat testiranja rečnika iznosio je 55%, a kada je isti test ponovljen skoro trideset godina kasnije, prosečna ocena iznosila je 63%.

Još jedna dobra vest je da je naš strah od „smrti čitanja“ u velikoj meri neopravdan. Više od jedne četvrtine, zapravo 26%, ispitanika izjavilo je da svakodnevno čitaju knjige, a 33% njih je reklo da iz zadovoljstva čitaju bar jednom mesečno. Preostala manjina od 41% obelodanila je da u slobodno vreme čitaju samo nekoliko puta godišnje ili čak ređe.

Nivo obrazovanja utiče na izbor literature

Čitalački ukusi učesnika studije bili su različiti – i u direktnoj korelaciji sa njihovim nivoom obrazovanja. Naučnike su iznenadile razlike u ukusu između diplomaca elitnih univerziteta i onih koji su obrazovanje stekli na ostalim britanskim visokoškolskim ustanovama. Na pitanje kakve knjige vole da čitaju, klasike poput „Džejn Ejr“ i „Sumorne kuće“ navelo je 43% diplomaca najboljih univerziteta, u poređenju sa samo 29% diplomaca slabije rangiranih univerziteta i 11% onih sa nižim stepenom obrazovanja.

Čitanje dela savremenih autora poput Anđele Karter i Pola Ostera predstavljalo je još jedan zanimljiv pokazatelj. Oko 48% diplomaca elitnih, 30% diplomaca ostalih univerziteta i 5% ljudi bez univerzitetskog obrazovanja izjavilo je da rado čita ovu vrstu književnosti. Sa druge strane, kriminalistička proza je, bez konkurencije, najpopularniji književni žanr, što je potvrdilo 43% svih ispitanika. Pokazalo se i da je to omiljeni žanr 55% vlasnika diploma elitnih univerziteta i 36% ispitanika bez fakultetskog obrazovanja.

Šta i koliko čitamo

A ko je, od svih učesnika studije, najviše obogatio rečnik između 16. i 42. godine života? Prilikom statističke analize u obzir su uzete razlike u socioekonomskim okolnostima ispitanika i rezultatima koje su imali prilikom ispitivanja rečnika u uzrastu od 5, 10 i 16 godina. Naučnici su otkrili da čitanje iz zadovoljstva, i u detinjstvu i kasnije, utiče na stepen bogaćenja rečnika u periodu između adolescencije i srednjeg životnog doba.

Čitanje iz zadovoljstva u detinjstvu imalo je dugoročan pozitivan efekat na razvoj rečnika do 42. godine. Oni koji su nastavili sa tom praksom kao odrasli, u 42. godini života su takođe imali daleko bolje rezultate od onih koji uopšte nisu čitali.

Čini se i da je za poboljšanje rezultata, pored količine pročitanih knjiga, odgovoran bio i sadržaj pročitanog. Ispitanici u četrdesetim koji danas čitaju „ozbiljnu“ književnost (klasike i savremenu prozu) najviše su obogatili svoj rečnik.

Doživotne prednosti

Rezultati istraživanja pokazali su da podsticanje ljubavi prema čitanju igra važnu ulogu u razvijanju i negovanju želje za sticanjem znanja, i kod dece i kod odraslih. Ljubav prema čitanju, usađena u detinjstvu, donosi nam doživotne prednosti.

Iako mladi danas imaju mnogo obaveza, nove tehnologije trebalo bi da im omoguće da razmenjuju knjige i informacije o onome što bi trebalo pročitati. Bilo bi veoma važno i da škole posebnu pažnju posvete popularizaciji čitanja iz zadovoljstva. Podatak da mnoge škole u 21. veku još uvek nemaju svoje biblioteke je zabrinjavajući, a problemi sa kojima se suočavaju javne biblioteke predstavljaju potencijalnu pretnju doživotnom sticanju znanja.

Jedan od naših najvažnijih zadataka jeste da pronađemo načine da razvijemo ljubav prema čitanju kod dece koja odrastaju u porodicama u kojima se ne čita, jer je dobro poznato da je odsustvo knjiga u domaćinstvu preduslov za loše rezultate tokom školovanja. Svakom detetu mora biti pružena šansa da izgradi svetlu budućnost.

Autor: Alis Salivan
Izvor: theconversation.com
Prevod: Jelena Tanasković