Beskrajna prepirka Kaina s Bogom

Saramago, koji je celoga života bio ubeđeni levičar, ateista, humanista i ubeđen da je religija jedan od glavnih uzroka nasilja u ljudskoj istoriji, a da je ljubav ona sila koja pokreće čoveka i čovečanstvo napred, već se u svom delu "Jevanđenje po Isusu Hristu" (objavila Laguna), koje neki kritičari stavljaju na sam vrh njegovog literarnog opusa, upustio u "polemiku" s Bogom.
 
U poznim godinama se u romanu "Smrt i njeni hirovi", podsmehnuo smrti, dok je u "Kainu" nastavio da se, preko svog glavnog junaka, bratoubice, "prepire" s Bogom da bi zaključio da toj prepirci nema kraja. Možda ju je i nastavio, ako mu se posle smrti pružila prilika da ga sretne. Uzimajući Bibliju od prvog poglavlja Postanja pa do priče o Potopu i Nojevoj barci, pisac je njen sadržaj svojski istumbao, dao je Kainu moć da putuje kroz vreme, to jest boravi u različitim "sadašnjostima" i opisao je samo one događaje u kojima Bog ispoljava osobine koje ljudi smatraju negativnim: bes, osvetoljubivost, nemilosrdnost, bezobzirnost, egoizam, mušičavost...

U takvom obliku prepričanoj "Knjizi besmislica" (Saramagov naziv za Bibliju) Kainovi doživljaji imaju sve osobine pikarskih romana, a to znači kombinaciju borbi, ratova, seksa, katastrofa, ubistava, pogubljenja, nepravednog kažnjavanja.

Čitalac će se tako u jednom času obresti u Raju gde će Adamovo prvo obraćanje Evi glasiti: "Haj'mo u krevet", a potom počinju da se ređaju događaji u kojima je Bog prevrtljivac i negativac. Glavni junak Kain ubija rođenog brata Avelja, čiju je žrtvu Bog primio, dok Kainovu nije, ali mu je poštedeo život posle takvog zločina i osudio ga na večito lutanje.

Pisac u liku Kaina slika čoveka, koji zna da ubije, ali oseća sažaljenje prema nevinim žrtvama, na primer ženama i deci Sodome i Gomore, gde je Bog otkrio mnogo više muškaraca koji vole samo muškarce nego što bi se to njemu dopalo pa je te gradove spalio.

Dok Bog bez trunke griže savesti pušta Satanu da muči na najgore načine predobrog Jova samo da bi kušao nepokolebljivu odanost sebi kod tog vernika, Kainu, koji se našao kraj Jova kao čuvar njegovih stada, krivo je što je Božije samoljublje uništilo jednu poštenu i prosperitetnu porodicu.

Kain je prisutan i kada Avram priprema da prinese Bogu na žrtvu svog sina Isaka i potpuno je zgrožen Božijim zahtevom da čovek zakolje sopstveno dete kao ovcu samo da bi zadovoljio njegovu sujetu. On prisustvuje i rušenju Vavilonske kule koju je Bog osudio na propast ljut na ljudski rod što je krenuo da dosegne njegovo nebesko stanište. Kain stiže i do Sinajske gore, gde narod čeka na Mojsija da se vrati sa Božijim zakonima i za to vreme pravi Zlatno tele da bi imao kome da se klanja. U Saramagovoj verziji Biblije imamo ljubavnu priču između Kaina i Lilit, mitske junakinje koja postoji samo u apokrifnim verzijama Svetog pisma, a ovde je promiskuitetna vladarka i čak rađa Kainu sina Enoha, ali on nastavlja lutanja, teran Božijom kaznom, iako bi najradije ostao kraj sina i žene koju voli.

Tako dospeva na kraju na barku koju Noje gradi po nalogu Boga,rešenog da potopom zbriše sa Zemlje ceo ljudski rod, iako ga je sam stvorio.

Tokom Potopa Kain, koji se na Nojevoj barci našao po nalogu Boga, leže sa Nojevim snajama i tako jedan bratoubica postaje predak svih nas.

Dok ide iz avanture u avanturu, Kainu se Bog sve manje sviđa i zato njih dvojica upadaju u beskrajne polemike koje zvuče komično, a zapravo nose suštinske poruke. Dok pred Kainovim očima nestaje Vavilonska kula u pustinjskom pesku, on zaključuje da je "povest čovečanstva, povest njegovog nesporazuma s gospodom, niti on razume nas niti mi razumemo njega".
 
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik