12 fundamentalnih činjenica sa kojima se nose roditelji knjiških moljaca

Kao i većina pisaca koje poznajem, kao dete bila sam pravi knjiški moljac (i štreberka). Bila sam stvarno cool dete koje je sakrivalo knjige u udžbenike i krišom čitala na časovima. Baš tako – stavljala sam knjigu unutar udžbenika.
 
Bila sam ono dete koje sedi u ćošku, sa nosom zabodenim u knjigu.


 
Moje dete je stvarno simpatično, popularno i okrenuto sportu, što znači da ja sa njim nemam ništa zajedničko. Voli on i knjige, ali mislim da mu se neće desiti da iz biblioteke iznosi po 20 knjiga, kao što sam ja radila.
 
I tako sam iskopala sopstvena sećanja i obratila se drugim knjiškim moljcima, ne bih li sastavila listu stvari koje roditelji treba da očekuju ako se ispostavi da mu je dete knjiški moljac. O da, pitala sam i moju mamu:
 
„Pišem članak o deci knjiškim moljcima – možeš li da se setiš kako je tebi bilo? Kako, na primer, nisam umela da se orijentišem u prostoru jer sam uvek čitala za vreme vožnje?“
 
„Kada si polagala za vozačku dozvolu, na testu si dobila maksimalan broj poena jer si naučila sve iz knjige. Trebalo je da nas odvezeš kući, ali nisi umela da pokreneš automobil.
 
A sećam se da si u osnovnoj školi sakrivala knjige među koricama udžbenika, a druga deca su te tužakala zato što „opet čitaš“. I jednom si imala domaći zadatak da prebrojiš sve knjige u kući, i kada si došla u školu sa prebrojanih 600 knjiga, učiteljica ti nije  poverovala.“
 
Verovatno više vole da čitaju nego da se igraju napolju
 
Provela sam mnogo velikih odmora naslonjena na zid, čitajući knjigu, zbog čega su nastavnici počeli da me teraju da se igram umesto što čitam na igralištu. Nisam bila asocijalna, imala sam drugare – jednostavno, želela sam da svoje slobodne vreme iskoristim radeći ono što sam volela najviše na svetu: čitajući knjigu.


 
Kler Bo je izjavila za Hafington post: „Kao dete, često sam se selila i najčešće sam na odmorima bila sama i čitala... ako bi mi se neko dete obratilo, bukvalno bih se sakrila iza knjige, tako da mi društvene veštine nisu bile jača strana... Osim toga, nervirala sam moju sportski nastrojenu mlađu sestru jer nikad nisam želela da se igram sa njom.“
 
Sajmovi knjiga i objavljivanje naučnih časopisa za njih su najvažniji događaji u životu
 
Najlepše doba godine bilo je vreme školskog sajma knjiga! Uvek sam dolazila kući sa katalogom u kojem bih obeležila sve ono što sam želela da mi roditelji naruče. A dan kada bi knjige konačno stigle bio je dan najveće sreće – skoro kao dan kupovine novog školskog pribora.
 
Verovatno udaraju u stvari dok čitaju
 
A da, čitanje i hodanje – jedinstveno obeležje knjiškog moljca. Pravi ljubitelji knjiga se prepoznaju po bolnim modricama na nogama zarađenih konstantnim naletanjem na stvari dok čitaju u hodu.
 
Sidni Rej Levin je izjavila za Hafington post: „Imala sam običaj da čitam knjigu dok šetam psa. Susedi bi zvali moju mamu i izražavali svoju zabrinutost, na šta je ona odgovarala: 'U čemu je problem, da li čita neku lošu knjigu?'“
 
Orijentacija u prostoru im može biti slabija strana
 
Kada sam, napunivši 16 godina, počinjala da vozim, shvatila sam da nemam predstavu kako da stignem bilo gde, jer sam prethodnih godina svaki trenutak u kolima provodila zadubljena u knjigu. Nikada nisam gledala oko sebe i obraćala pažnju na to kuda idemo.


 
Tako mnogo iscepanih torbi
 
I danas se sećam plastičnih kesa sa debelim najlonskim gajkama, koje su u obližnjoj biblioteci prodavali za nošenje knjiga. Dizajn im se menjao u slučaju da ste morali da ih menjate češće, kao što je bio slučaj sa mnom, jer sam ih uvek opterećivala i kidala težinom od približno milion knjiga.
 
„Sećam se da sam sa sobom uvek vukla toliko dragocenih knjiga iz biblioteke da mi se ranac raspao. Dva puta.“ Izjavila je Luis Hung za Hafington post.
 
Ponekad se među vršnjacima osećaju izolovano
 
Kada mnogo čitate, naučite veliki broj stvari neuobičajenih za decu vaših godina. Knjiški moljci ponekad i na nastavi imaju drugačiji tretman u odnosu na svoje vršnjake.


 
Lesli Kinzel je rekla za Hafington post: „Kada sam bila treći razred, već sam bila prevazišla gradivo petog razreda, kad je reč o lektiri, tako da bi me poslali u biblioteku da čitam šta god želim, dok ostala deca rešavaju dosadne zadatke u radnim sveskama. Sećam se da je to izazivalo zabrinutost i rasprave na temu da li me na taj način 'izoluju', a ja sam u sebi mislila: 'Ma ne, dobro sam ja, ostavite me u biblioteci i čitav dan, ako želite!“
 
Ne smeta im kad su sami
 
„Budući da sam bila knjiški moljac odgovaralo mi je da budem sama i prepuštena sebi i tokom dužih vremenskih perioda. To je išlo toliko daleko da je počelo da brine ljude u mojoj okolini. Tražila sam tihe ćoškove u kojima sam se sakrivala, da bih mogla da čitam u miru“, rekla je Luis Hung.
 
Samoća je potpuno prirodna za decu koja vole da čitaju, jer oni zapravo nikada nisu sami; društvo im prave junaci i priče iz omiljenih knjiga.
 
Prednosti će biti očigledne na rezultatima njihovih testova
 
Uvek sam imala dobre rezultate na testovima i sigurna sam da je moje strastveno čitanje doprinelo mojoj sposobnosti da dobijam najviše ocene iz jezika i književnosti.
 
Kao što je Alan Mot rekao za Hafington post: „U nekom trenutku morate da se naviknete da druga deca ne znaju neke stvari za koje vi smatrate da su opštepoznate. Kao, na primer, kada na času istorije vi već znate ko su bili protivnici i saveznici za vreme Drugog svetskog rata. Odnosno, vi već znate da se dogodio Drugi svetski rat.“
 
Praktične stvari su sporedne u odnosu na fantaziju
 
Bez obzira da li u nekom trenutku čitam ili ne, moja glava je jednim delom uvek bila u knjizi. Iz tog razloga mi je bilo malo teže da se usredsredim na svakodnevne obaveze kao što je „seti se da poneseš ranac u školu“.


 
Ponekad moraju da ubeđuju okolinu da stvarno čitaju neku knjigu
 
Da, učiteljice trećeg razreda, ja stvarno čitam knjigu „Male žene“, ne nosim je sa sobom tek onako. 
 
Dešava se da je izgovor nekih reči vrlo... maštovit
 
Kao što je izjavila Karina Kolodni, urednica Hafington posta: „Znala sam neke reči i njihovo značenje mnogo pre nego što sam umela da ih izgovorim.“ Budući da se susreću sa velikim brojem nepoznatih reči, koje nikada nisu čuli u razgovoru, može doći do neprijatnih situacija kada pokušaju da ih upotrebe i potpuno promaše izgovor. Sećam se da mi se to desilo sa rečima „predrasuda“ i „monotonija“.
  
Hvatate ih da čitaju u svako doba dana i noći
 
Pored čitanja na času, svaki mali knjiški moljac zna i trik sa baterijskom lampom ispod pokrivača.
 
Odeša Rej je za Hafington post izjavila: „Kada sam bila dete, dešavalo se da budem umorna u školi, jer sam ostajala budna dugo nakon što mi je bilo vreme za spavanje. Osim toga, jednom prilikom sam baterijskom lampom napravila rupu u jorganu, jer sam čitala krišom u krevetu.“
 
Da li vaša deca vole da čitaju? Da li vi volite? Kakva iskustva možete da podelite na ovu temu?  
 
Izvor: huffingtonpost.com
Autor: Emili Mekombs
Prevod: Maja Horvat