Laguna - Bukmarker - 10 zanimljivosti o romanu „Gospođa Bovari“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

10 zanimljivosti o romanu „Gospođa Bovari“

Francuski pisac Gistav Flober je studirao pravo, ali je rođen da bude pisac. Pošto mu je dijagnostikovana epilepsija, morao je da napusti studije prava, ali mu se zgodno ukazala prilika da se bavi književnim poslom.



Njegov prvenac „Gospođa Bovari“ izvorno je objavljen kao serijal u francuskom književnom časopisu krajem 1856. godine i ozvaničio je Flobera kao majstora francuskog realizma. U nastavku ćete saznati ko je bila Floberova inspiracija za lik Eme Bovari, kako je mukotrpan bio njegov stvaralački proces i kako je jedno suđenje zamalo obustavilo objavljivanje romana.

1. „Gospođa Bovari“ je šokirala Francusku svojim eksplicitnim opisima preljube.

„Gospođa Bovari“ kazuje priču o Emi, seljančici koja se udaje za starijeg doktora Šarla Bovarija, kako bi pobegla od dosade seoskog života. Ema se ubrzo razočarava u muža i njegov provincijski način života, naročito kada prisustvuje balu koji organizuje jedan od njegovih imućnijih pacijenata. U potrazi za strastvenom vezom i luksuznim stvarima, Ema se upušta u vanbračne afere i rasipa muževljev novac.

Iako Ema dobija zasluženi kraj, Floberovi otvoreni opisi preljube šokirali su francuske čitaoce, što je dovelo do suđenja zbog nepristojnosti. Suđenje je trajalo samo jedan dan, a Flober i časopis su oslobođeni optužbi nedelju dana kasnije. Nakon Floberove bitke sa zakonom „Gospođa Bovari“ je objavljena kao dvotomni roman 1857. godine.

2. Flober je uživo bio na balu poput onoga kome je Ema prisustvovala.

Jedno od najupečatljivijih poglavlja „Gospođe Bovari“ možda je ono gde Ema prisustvuje balu koji organizuje jedan od Šarlovih pacijenata, markiz D’Andervilije. Obilje plesa, dobre hrane i elitnih gostiju na glamuroznom događaju osnažuje Eminu težnju ka luksuznom životu. Kao inspiracija za ovaj događaj je zapravo poslužio stvarni ples na koji je četrnaestogodišnji Flober otišao sa roditeljima 1836. godine. Organizovao ga je lokalni aristokrata, a ovo iskustvo je toliko impresioniralo Flobera da ga je delimično opisao u jednoj od svojih ranih priča „Quidquid Voluneris“ i u jednom pismu prijatelju.

3. Floberova ljubavna pisma otkrivaju njegov stvaralački proces tokom nastanka „Gospođe Bovari“.

Uoči objavljivanja „Gospođe Bovari“, Flober je okončao dugogodišnju aferu sa udatom pesnikinjom Luiz Kole. Flober ju je upoznao 1846. godine, nedugo pošto mu je sestra Karolina preminula na porođaju. Pisac je unajmio vajara da napravi bistu prema Karolininom liku, a Koleova – koja je smatrana velikom lepoticom – pozirala je u studiju kada je Flober došao sa posmrtnom maskom svoje sestre.

Flober i Koleova su se zaljubili i razmenjivali su pisma tokom svoje burne veze. Mnogi Floberovi dokumenti odaju stvaralački proces tokom nastanka „Gospođe Bovari“, koji čine jedan od najbolje zabeleženih slučajeva stvaranja romana i svetla su tačka inače teškog raskida. (U Floberovom poslednjem pismu Koleovoj iz 1855. godine piše: „Rečeno mi je da si tri puta dolazila do mog stana da pokušaš da pričaš sa mnom. Nisam bio tamo, niti ću za tebe ikada više biti.“)

4. Kao inspiracija za zaplet „Gospođe Bovari“ navodno je poslužio stvarni skandal...

Zaplet „Gospođe Bovari“ delimično je inspirisan senzacionalnom pričom o Francuskinji Delfin Delamer. Sedamnaestogodišnja Delfin je napustila svoj seoski dom kako bi se udala za zdravstvenog radnika koji je, poput Šarla Bovarija, bio udovac. Delamerova je varala muža, proćerdala njegov novac na tričarije i naposletku nagomilala toliki dug da se otrovala u 27. godini života.

5. ... ali Floberova inspiracija za Emu je možda bila i lične prirode.

Čuven je Floberov odgovor na pitanje odakle mu inspiracija za lik Eme Bovari: „Gospođa Bovari sam ja“. Međutim, neki stručnjaci misle da je inspiracija za maštoviti (čak i vrcavi) karakter Eme Bovari poslužila Floberova bivša ljubavnica Luiz Kole. Moguće je da je žena vajara, preljubnica i rasipnica inspirisala Flobera da stvori Emu.

6. Floberu je trebalo pet godina da napiše „Gospođu Bovari“.

Pisac je provodio i po 12 sati dnevno pišući za radnim stolom, i čak bi izvikivao rečenice kako bi osetio njihov ritam. Ponekad bi mu za jednu stranu bilo potrebno i nedelju dana, a tokom jedne godine je napisao samo 90 strana.

Nasuprot tome, Flober je za samo 18 meseci napisao prvi rukopis od 500 strana za „Iskušenje Svetog Antonija“, roman koji je dorađivao većim delom života. (Ovaj rani rukopis je bio tako nesuvisao da je pesnik Luj Bule, Floberov najbolji prijatelj, predložio da ga baci u vatru i da ga nikada više ne pominje.)

7. Na početku „Gospođe Bovari“ Flober zahvaljuje svom advokatu.

Flober je „Gospođu Bovari“ posvetio Buleu, a epigraf je napisao svom advokatu koji ga je uspešno branio na suđenju 1857. godine:

Dragi i slavni prijatelju,

Dopustite mi da napišem Vaše ime na početku ove knjige, iznad posvete; jer njeno objavljivanje dugujem, pre svega, Vama. Prošetavši kroz Vašu veličanstvenu odbranu, moje delo steklo je i za mene samog neočekivan ugled. Primite, dakle, ovde izraz moje zahvalnosti, koja, ma kako velika bila, neće nikad biti na visini Vaše rečitosti i Vaše odanosti.

Gistav Flober


8. Prvi prevod na engleski jezik je uradila guvernanta Floberove nećake.

Prvi znani prevod „Gospođe Bovari“ na engleski jezik je sačinila Žilijet Herbert – guvernanta Floberove nećake Karoline – između 1856. i 1857. godine. Stručnjaci o njoj ne znaju mnogo, jer je njena prepiska sa Floberom izgubljena, ali neki sumnjaju da je bila piščeva ljubavnica.

Postoji teorija da je ili Karolina ili sam Flober spalio ta pisma, ali drugi dokumenti pokazuju da su Herbertova i Flober u najmanju ruku bili prijatelji i da mu je ona držala časove engleskog. Zajedno su radili na francuskom prevodu Bajronove pesme „Zatvorenik iz Šilona“, a negde usput su odlučili da se okušaju i sa „Gospođom Bovari“.

Flober je toliko cenio rad Herbertove na projektu da je u maju 1857. godine napisao pismo izdavaču Mišelu Leviju: „Engleski prevod koji me potpuno zadovoljava nastaje pred mojim očima. Ukoliko se nekada prevod pojavi u Engleskoj, želim da to bude ovaj i nijedan drugi.“ Kasnije je guvernantin prevod nazivao remek-delom.

Iako je Žilijetin prevod romana zadovoljio stroge Floberove standarde, nikada nije otišao u štampu. (Istoričari misle da Levi nije uspeo ili je odbio da dogovori engleskog izdavača za guvernantu.) Prevod Herbertove i njen značaj za Flobera pali su u drugi plan, dok joj 1980. godine Hermija Oliver nije odala priznanje u svojoj knjizi „Flober i engleska guvernanta“. Do današnjeg dana nije pronađen njen prevod, niti njena slika.

9. Ćerka Karla Marksa je objavila engleski prevod romana 1886. godine.

Godine 1885. londonski izdavač je unajmio Elenoru, ćerku Karla Marksa, da sačini prvi pravi engleski prevod „Gospođe Bovari“. Objavljen je naredne godine.

„Tragedija Floberovih likova“, pisao je Marks, „leži (...) u činjenici da oni svoje postupke čine jer tako moraju. Možda je to nemoralno, u suprotnosti sa njihovim ličnim interesima, da postupaju ovako ili onako, ali tako mora – neizbežno je.“

10. „Gospođa Bovari“ i danas inspiriše umetnike i pisce.

Iako je nastala u 19. veku, junakinja Ema Bovari – željna, neispunjena žena, „prva očajna domaćica“, po rečima jednog savremenog kritičara – i dalje je prisutna među piscima i umetnicima.

Lina Danam je upotrebila citat iz knjige kao epigraf u svojoj autobiografskoj zbirci eseja „Nisam ja takva“. Britanska ilustratorka Pozi Simons je 1999. godine objavila grafički roman „Džema Bovari“, koji prepričava priču engleskih iseljenika u Francuskoj. Rori Gilmor u seriji „Gilmorove devojke“ i Karmela Soprano u „Sopranovima“ čitaju „Gospođu Bovari“. Roman je više puta prenesen na veliko platno (u više zemalja), a poslednji u nizu je film iz 2014. godine sa Miom Vašikovskom i Henrijem Lojdom Hjuzom u glavnim ulogama.

Autor: Kirstin Foset
Izvor: Mentalfloss
Prevod: Đorđe Radusin


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
uz banca intesa mastercard kreditne kartice popust 25  laguna knjige Uz Banca Intesa MASTERCARD kreditne kartice popust 25%
27.11.2024.
Odlična vest za sve ljubitelje dobrih knjiga i društvenih igara je da Banca Intesa i Izdavačka kuća Laguna nastavljaju sa uspešnom saradnjom i omogućavaju specijalne popuste.   Do 30. novem...
više
bećković, kovačević i lompar na promociji knjige priče i ožiljci milana ružića laguna knjige Bećković, Kovačević i Lompar na promociji knjige „Priče i ožiljci“ Milana Ružića
27.11.2024.
Knjiga Milana Ružića „Priče i ožiljci“ biće predstavljena u sredu 27. novembra od 18 sati u Velikoj sali SKC-a. O knjizi će, pored autora, govoriti akademici Matija Bećković i Dušan Kovačević, pr...
više
nedeljnik u knjižarama delfi laguna knjige Nedeljnik u knjižarama Delfi
27.11.2024.
Novi broj lista Nedeljnik je na kioscima, a od petka ga možete kupiti za samo 29 dinara u svim knjižarama Delfi širom Srbije uz kupovinu bilo koje Lagunine knjige, knjige drugih izdavača ili proizvoda...
više
toni parsons život me inspiriše više od umetnosti laguna knjige Toni Parsons: Život me inspiriše više od umetnosti
26.11.2024.
Gost Beograda i ovogodišnjeg Međunarodnog sajma knjiga bio je čuveni engleski pisac Toni Parsons. Ljubitelji njegovog književnog stvaralaštva bili su u prilici da se na štandu izdavačke kuće Lagu...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.