I ja sam nekad htela da kao Keri Bredšo svake noći ispijam koktele i šetam naskuplje cipele i najbolje frajere i budem gradska faca. Umesto toga postala sam Ekrem, kuća - poso - posao - kuća... Sva sreća na vreme sam sama sebi lupila šamarčinu !
Ema Bovari je snob operisan od realnosti ! Znam da je ona žena posebnog sentimenta ali nisam uspevala da nađem razumevanja za nju. Nije ona ta koja je neprihvaćena i neshvaćena već ona ne želi da prihvati realnost u kojoj se našla i u skladu sa tim bude srećna. Objektivno ne postoji razlog za njenu patnju ali ona će taj razlog naći u najsitnijim sitnicama. Žalim zbog njenog pada do kojeg nije ni moralo da dođe.
Ko počinje da čita neka se spremi za obimne opise pune detalja. Međutim Flober ima specifičan stil pisanja,negove rečenice deluju kao da se rimuju pa se kroz ta poglavlja prolazi brzo i bez zamora. Opisi ne remete zaplet već ga ukrašavaju i dopunjuju.
Dopada mi se što je pisac delo posvetio svom rodnom kraju,to uvek volim.

Ema je mislila da je to što oseća ljubav, da će zanos i uzdrhtala srca, koja je tako često nalazila u knjigama, pronaći i u stvarnom životu čim se uda za Šarla. Ubrzo je pak shvatila da se grdno prevarila. Šarl jeste bio zdrav i lepo je izgledao, ali nije bio ni otmen ni duhovit. Ništa od one zamamnosti i opojnosti o kojoj je sanjala Ema ne nađe i njoj u braku ubrzo postade dosadno. A umesto da pronađe nešto čime bi se zanimala – ona ni na rođeno dete nije obraćala mnogo pažnje – Ema je pronalazila ljubavnike. Ali njene preljube nisu ono najgore. Najgore je što je ona neprestano patila, a da ni sama nije znala zašto. Nikada nije bila srećna – nije bio u pitanju samo njen brak – naprosto nije postojala mogućnost da to bude jer je bila apsolutno nesposobna da voli ili da se bilo čemu posveti. U Emi nećete moći da vidite ništa sem praznine, bezosećajnost i impulsivnosti.

Biser klasicne knjizevnosti.