Gistav Flober
Gistav Flober rođen je u Ruanu 1821. godine, u građanskoj katoličkoj porodici čiji su preci bili protestanti (a umro je u Kroaseu 1880). Uči školu u Kraljevskom koležu, a od 1832. godine u ruanskoj gimnaziji i već kao đak pokazuje sklonost ka pisanju. Upoznaje Ernesta Ševalijea i s njim 1834. godine osniva rukopisni list Umetnost i napredak u kome objavljuje svoj prvi tekst. Piše eseje i priče u duhu „crnog“ romantizma u kojima izražava pesimističku viziju sveta. Da bi ga nagradili za položen ispit, roditelji mu omogućavaju da putuje na Pirineje i Korziku. Utiske sa toga putovanja, prožete romantičarskim maštarijama, Flober će izraziti u delu Putovanje na Pirineje i Korziku (1883).
Prvi značajan događaj u Floberovom životu je susret sa Elizom Fuko Šlezinger 1836. godine u Truvilu na Moru. Ova žena biće ljubav njegovog života. Njeno prisustvo oseća se već u njegovom prvom romanu Sećanja jednog ludaka, napisanom 1838, a objavljenom posthumno 1901. To mladalačko delo skica je budućeg Sentimentalnog vaspitanja u kome će Eliza Šlezinger biti transponovana u liku gospođe Arnu.
Godine 1856. završava prvi značajan roman Gospođa Bovari i objavljuje ga u Pariskoj reviji. Zbog njega je optužen za „uvredu javnog i verskog morala i dobrih običaja“, u isto vreme kada i Bodler zbog Cveća zla. No, za razliku od Bodlera, Flober biva oslobođen krivice, kako neki smatraju, zahvaljujući veštini advokata i porodičnim vezama. Roman, kome je optužba donela publicitet, pojavljuje se i kao knjiga (1857) i svome autoru donosi slavu. Godine 1866. on dobija Legiju časti.
U septembru 1857. započinje rad na istorijskom romanu Salamba koji prikazuje pobunu varvarskih plaćenika u Kartagini za vreme punskih ratova. Da bi prikupio dokumentaciju na licu mesta, odlazi u Tunis 1858. Delo objavljuje 1862, a dve godine kasnije nastavlja pisanje romana Sentimentalno vaspitanje koji izlazi iz štampe 1869, ali nema uspeha ni kod publike ni kod kritike. Odsustvo tradicionalnih romanesknih elemenata suviše je velika novina za to vreme.
Poslednja decenija Floberovog života puna je nedaća i razočaranja. On, međutim, i dalje piše, te 1877. objavljuje Tri pripovetke: „Prostodušno srce“, čija je glavna junakinja Felisita transpozicija sluškinje u Floberovoj porodici, „Legenda o Svetom Julijanu Gostoprimcu“, koja prikazuje srednjovekovno doba i „Irodijada“, koja je fokusirana na sudbinu Svetog Jovana Krstitelja. Te godine nastavlja rad na knjizi Buvar i Pekiše, koju je započeo 1872, a koja ostaje nedovršena i biva tek posthumno objavljena 1881. Posthumno će biti objavljen i Rečnik otrcanih misli (1911), na kome Flober isto tako radi.
Umire u Kroaseu 1880. godine od izliva krvi u mozak. Njegovoj sahrani prisustvuju brojni značajni pisci: Emil Zola, Alfons Dode, Edmon de Gonkur, Gi de Mopasan. No, iako Flober uživa veliko poštovanje svojih savremenika, Bodlera, koji je oduševljen Gospođom Bovari, i mladih pisaca naturalističke škole koji ga smatraju svojim učiteljem, pravi domet njegovog dela biće shvaćen tek u XX veku. Marsel Prust, a zatim i Natali Sarot, Rob-Grije i drugi predstavnici francuskog novog romana, u njemu će videti svoga prethodnika.
Prvi značajan događaj u Floberovom životu je susret sa Elizom Fuko Šlezinger 1836. godine u Truvilu na Moru. Ova žena biće ljubav njegovog života. Njeno prisustvo oseća se već u njegovom prvom romanu Sećanja jednog ludaka, napisanom 1838, a objavljenom posthumno 1901. To mladalačko delo skica je budućeg Sentimentalnog vaspitanja u kome će Eliza Šlezinger biti transponovana u liku gospođe Arnu.
Godine 1856. završava prvi značajan roman Gospođa Bovari i objavljuje ga u Pariskoj reviji. Zbog njega je optužen za „uvredu javnog i verskog morala i dobrih običaja“, u isto vreme kada i Bodler zbog Cveća zla. No, za razliku od Bodlera, Flober biva oslobođen krivice, kako neki smatraju, zahvaljujući veštini advokata i porodičnim vezama. Roman, kome je optužba donela publicitet, pojavljuje se i kao knjiga (1857) i svome autoru donosi slavu. Godine 1866. on dobija Legiju časti.
U septembru 1857. započinje rad na istorijskom romanu Salamba koji prikazuje pobunu varvarskih plaćenika u Kartagini za vreme punskih ratova. Da bi prikupio dokumentaciju na licu mesta, odlazi u Tunis 1858. Delo objavljuje 1862, a dve godine kasnije nastavlja pisanje romana Sentimentalno vaspitanje koji izlazi iz štampe 1869, ali nema uspeha ni kod publike ni kod kritike. Odsustvo tradicionalnih romanesknih elemenata suviše je velika novina za to vreme.
Poslednja decenija Floberovog života puna je nedaća i razočaranja. On, međutim, i dalje piše, te 1877. objavljuje Tri pripovetke: „Prostodušno srce“, čija je glavna junakinja Felisita transpozicija sluškinje u Floberovoj porodici, „Legenda o Svetom Julijanu Gostoprimcu“, koja prikazuje srednjovekovno doba i „Irodijada“, koja je fokusirana na sudbinu Svetog Jovana Krstitelja. Te godine nastavlja rad na knjizi Buvar i Pekiše, koju je započeo 1872, a koja ostaje nedovršena i biva tek posthumno objavljena 1881. Posthumno će biti objavljen i Rečnik otrcanih misli (1911), na kome Flober isto tako radi.
Umire u Kroaseu 1880. godine od izliva krvi u mozak. Njegovoj sahrani prisustvuju brojni značajni pisci: Emil Zola, Alfons Dode, Edmon de Gonkur, Gi de Mopasan. No, iako Flober uživa veliko poštovanje svojih savremenika, Bodlera, koji je oduševljen Gospođom Bovari, i mladih pisaca naturalističke škole koji ga smatraju svojim učiteljem, pravi domet njegovog dela biće shvaćen tek u XX veku. Marsel Prust, a zatim i Natali Sarot, Rob-Grije i drugi predstavnici francuskog novog romana, u njemu će videti svoga prethodnika.
Floberov realizam je toliko tužno realan, da nećete moći a da se ne nasmejete
31.03.2021.
Prvi roman francuskog pisca Gistava Flobera, pod nazivom „Gospođa Bovari“, prvi put je objavljen 1856. Priča govori o Emi Bovari, preljubnici, koja sve što radi, radi kako bi pobegla od stega i banaln...
više
Očajna domaćica („Gospođa Bovari“ Gistava Flobera)
08.02.2021.
Jadna Ema Bovari. Nikada neće umaći svojim željama, nikada neće pobeći od teskobe koju oseća zbog svojih uobraženih osećanja, nikada neće pasti u zaborav koji je očekivala nakon, možda, najsporije ...
više
Lektira na korak od vas!
12.08.2022.
Druga polovina avgusta savršen je period da svoje školarce polako pripremate za školu.
U svim Delfi knjižarama, kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs, možete pronaći lektiru za osnovnu i sred...
više
Još jedan klasik za sva vremena
03.02.2021.
Gistav Flober je jedan od najvećih romanopisaca, a „Gospođa Bovari“ je verovatno njegova najpoznatija književna junakinja koja se bori za ostvarenje svojih snova i ispunjen život, makar ti snovi bili ...
više
Megi O’Farel: Maštovito oživljavanje istorije
15.07.2024.
Autorka bestselera i dobitnica brojnih prestižnih književnih priznanja Megi O’Farel govori nam o inspiraciji za svoj roman „Portret jednog braka“, istraživanju istorijskih izvora, pisanju o stvarnim l...
više
Ivan Tokin: Moja duša je od limuna
15.07.2024.
Pisac Ivan Tokin objavio je reizdanje bestselera „Najnormalniji čovek na svetu“, zbog čega ga u prethodnim nedeljama „cimaju“ za intervju. Stefan Tošović je s Tokinom „trošio“ jedan lagani razgov...
više
O zbirci „Ukrštene reči”: Stihovanje usamljenog hodača
15.07.2024.
Rokenrol pesnici: zanimljiva i, nažalost, nekako još neodređena, nerado priznata kategorija. Šta ih čini, po čemu ih prepoznajemo? Da li njihovi stihovi odvojeni od muzike deluju osakaćeno, bez snage ...
više
Prikaz knjige „Persijanci“: Prva supersila drevnoga sveta
15.07.2024.
Ako ste pratili trenutno aktuelnu Netfliksovu doku-seriju „Aleksandar Veliki: Rađanje boga“, verovatno ste kao jednog od stručnih naratora zapazili izvrsnog velškog profesora Lojda Levelina-Džounsa ka...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.