10 modernih ideja koje je naučna fantastika predvidela pre jednog veka

Evo nas u 21. veku. Kako smo samo ponosni na sebe zbog raznih inovacija… Ali, još pre sto godina, mnogi autori su imali iste probleme kao i mi danas i ponekad su imali sjajna rešenja koja mi sada primenjujemo.

10. Antidepresivi

Kada je 1993. godine Oldos Haksli objavio „Vrli novi svet‟, predvideo je genteski inženjering i jednu inovaciju koja je razvijena u poslednjih nekoliko godina – antidepresive.

U romanu likovi imaju slobodan pristup jednoj vrsti leka koja se zove „soma‟. Na osnovu toga koliko su težak dan imali, prepisuju sebi dozu. Taj lek ljude čini srećnijima, u tolikoj meri da niko ne primećuje koliko su nezadovoljni onim što im se dešava u pravom životu. Ipak, ovaj lek je prikazan na negativan način, kao način uparvljanja masama, a ne kao rešenje za bolest.

Skorašnje studije Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj pokazuju da idemo u istom pravcu. U zemljama poput Kanade, Australije ili Islanda, svakom desetom stanovniku je prepisana neka vrsta antidepresiva. Istraživači veruju da su u mračnoj viziji Hakslijevog sveta antidepresivi prepisivani da leče nezadovoljstvo, a ne kliničku depresiju zbog koje su i izmišljeni.

9. Sistem kreditnih kartica



Godine 1888. Edvard Belami (1850-1898) objavio je roman „Looking Backward‟, futurističku studiju o neophodnosti društvenih reformi. Bogat i privilegovanog položaja, glavni lik je stavljen u stanje hibernacije, pošto je proglašen mrtvim nakon požara koji je izbio u njegovoj kući, i iz nje se budi nakon 113 godina u potpuno drugom veku. Roman se uglavnom tiče socio-ekonomske situacije, kao odgovor na probleme vremena u kojem je autor živeo.

Belami posmatra širenje gradova i preveliko oslanjanje na industriju, predviđajući šta će se dogoditi sa svetom ako se nastavi u istom pravcu. Ekonomija nastala kao rezultat ovakvih dešavanja deluje zastrašujuće poznato. Korporacije su sve veće i veće i kontrolišu sav kapital koji je u potpunosti centralizovan. Više ne postoji potreba za papirnim novcem i kovanicama. Umesto toga, svakom građaninu je dodeljena izvesna količina kredita koji se nalazi u ogromnom, jedinstvenom sistemu, a koji se dodeljuje na početku svake godine.

Umesto novca ljudi nose kartice koje koriste pri kupovini, koristeći u te svrhe kredit koji im je dodeljen za tekuću godinu.

8. Pantalone za žene

Početkom 19. veka, sedamnaestogodišnja Džejn Veb je pročitala „Frankenštajna‟ Meri Šeli. Razočarana time što u Šelinom delu nema upliva božje moći, Veb je napisala svoj odgovor na ovaj roman i nazvala ga „The Mummy! A tale of the Twenty-Second Century‟ u kome je reč o oživljavanju mumije umesto o oživljavanju običnog crteža. Nije to bio samo prikaz božanske moći. Bio je to prikaz budućeg sveta onako kako ga je predvidela Vebova (kasnije poznata kao Džejn Ludon).

Osim što pominje čudne naprave kao što su aparat za espreso i klima uređaj, Vebova daje sliku prilično feminističkog sveta. Monarhije vode isključivo žene i presto se nasleđuje po ženskoj liniji. Još je šokantnije deluje opis odevanja žena u 22. veku, s obzirom na to da je roman izašao 1828. godine. U svetu koji je stvorila mašta Džejn Veb žene nose pantalone, obično kao dodatak dugačkim, nabranim haljinama, ali ipak, pantalone! I ono što žene nose kao nakit u ovom romanu, kasnije se pojavilo kao modni dodatak: neonske narukvice!

7. Globalne mreže

Žil Vern je poznat kao pionir u oblasti naučne fantastike, osmislivši brojne inovacije koje mi danas uzimamo zdravo za gotovo. Ljudi često previde onu koja se pojavila u kratkoj priči objavljenoj u magazinu Forum 1889. godine pod nazivom „In the year 2889.‟

Žil Vern je tu govorio o budućnosti u novinarstvu i bio je u pravu. U Vernovo vreme, novine su bile izvor informacija i vesti. On je u budućnosti video sve novine sveta sakupljene u jednu agenciju smeštenu u isto mesto gde se nalazi i svetska centralizovana vlast. On je to nazvao Zemaljska hronika.



Umesto da čitaju vesti, Vern je smislio kako bi ljudi trebalo da slušaju vesti koje spikeri govore putem određenih uređaja koji bi, ili odmah reprodukavali vesti ili ih čuvali za kasnije kada bi čovek bio u mogućnosti da ih sasluša. Objavljivali bi se razgovori sa političarima, državnicima i naučnicima, kako bi ljudi bili informisani šta se dešava u svetu uz minimalo uloženog truda, a sa maksimalnim rezultatima. Vlasnik te agencije je neko koga ljudi prate i obožavaju poput kralja.

6. Elektrošoker

Ma koliko neverovatno zvučalo, elektrošokeri su se prvi put pojavili u serijalu dečjih knjiga početkom 20. veka.

Prva knjiga iz američkog serijala o Tomu Sviftu je bila objavljena 1910. godine, i od tada je izašlo više od 100 knjiga koje su opisivale život mladog izumitelja. Nije postojao samo jedan pisac serijala, već je Književno udruženja Stratemeyer angažovalo različite autore koji su objavljivali romane iz ovog serijala pod pseudonimom.

Brojni izumitelji pridaju zasluge za svoje inovacije upravo Tomu, uključujući i Džeka Kavera, izumitelja elektrošokera, ili popularno tejzera (od engleske reči taser što je akronima za „Tom Swift´s Electric Rafle‟ sa umetnutum slovom  „a‟ radi lakšeg izgovora).  Kaver je došao na ovu ideju kada je jednom video čoveka koji je udario u električnu ogradu što ga je paralizovalo, ali je ostao nepovređen. To ga je podsetilo na električni izum o kome je čitao u romanu o Tomu Sviftu.

5. Internet

1898. Mark Tven je napisao kratku priču koja se zvala „From London Times of 1904.‟ i u njoj je istraživao upotrebu nečega što je nazvao telelektroskop. Ta sprava je predstavljala jednu vrstu telefonskog sistema koji je povezivao ljude širom sveta tako što bi informacije automatski prebacivao na ekran.



Likovi iz romana koji koriste ovu mrežu mogu da telefoniraju odakle god žele, mogu da se informišu o raznim stvarima i gledaju šta ljudi svakodnevno rade. Glavni lik koji je osuđen na smrt zbog ubistva čoveka sa kojim se posvađao zbog beskorisnosti telelektroskopa, koristi isti ovaj uređaj kako bi telefinirao širom sveta za vreme pritvora i tako saznao o stvarima koje nikada neće imati priliku lično da doživi. Neposredno pred izvršenje kazne, njegova navodna žrtva se pojavljuje živa i zdrava u vestima koje se emituju na ovom uređaju.

4. Skajp i video razgovori

Hugo Gernsbek je osnovao „Amazing stories‟, prvi magazin posvećen isključivo naučnoj fantastici, a kasnije je pozajmio svoje ime nagradi iz ove oblasti „Hugo Awards‟. Početkom 20. veka napisao je „Ralph 124C 41+; A Romance of the Year 2660‟, delo koje nas je odvelo u svet moderne elektronike. Kritike kažu da priča baš i nije bila naročito dobra, ali je bila jedno od prvih naučno-fantastičnih dela koja su uticala na novu generaciju pisaca.

Jedna od prvih stvari koje njegov lik koristi u romanu zove se telefot. To je uređaj u vidu ekrana uz pomoć kojeg poziva ljude i sa njima obavlja video razgovore.

Osim što se uz pomoć ovog uređaja može razgovarati u realnom vremenu, telefot daje mogućnost biranja jezika, i dok korisnici pričaju uređaj simultano prevodi razgovor. Ovo poslednje je ideja stara stotinu godina na čijem ostvarenju rade Skajp i Majkrosoft i koja bi nam uskoro mogla biti predstavljena.

3. Androidi

Kao što se može primetiti, naučna fantastika je predvidela mnoge stvari koje su danas u redovnoj upotrebi u tehnologiji. U priči Edvarad Elisa „The Huge Hunter‟, objavljenoj 1868. godine radnja se vrti oko mogućnosti novog načina upotrebe pogona na paru za pokretanje ogromnog mehaničkog čoveka. Elisov briljantni naučnik Džoni Brejnerd ružne spoljašnjosti kreira čoveka na paru koji je napravljen od sjajnog, crnog čelika sa bojlerom smeštenim u grudni koš, pištaljkom na mestu nosa i šeširom na glavi. Kretao se kao normalan čovek od krvi i mesa, a njime je upravljao vozač koji ga je kontrolisao uzdama poput onih za konje.



Kada su priče o Džoniju Brejnerdu i njegovim izumima objavljene, niko ih nije doživeo kao nešto ozbiljno. Nisu bile ništa drugo do čudnovate dečje priče. Danas su roboti koji oponašaju ljude dosta uobičajenija pojava.

Danas postoje BEAR (Battlefield Extraction-Asist Robot), robot koji ima gornji deo tela poput čoveka i snagu kao mašina. Aktroid, je, pak, robot koji toliko jezivo ljudski izgleda da ljudi uopšte ne shvataju da se radi o mašini.

2. Svesne mašine

Roboti su odavno već u upotrebi, ali tek odskora su naučnici uspeli da im ubace sopstvenu svest.

Na Jejlu su naučnici dizajnirali robota koji može samostalno da misli i osmisli bazične ideje poput koncepta ogledala. Ti roboti su napravljeni da bi mogli samostalno da uče i nemenjeni su deci sa posebnim potrebama. Univerzitet Kornel je razvio robota sa više ekstremiteta, koji je samostalno naučio kako da se kreće i kako da se prilagodi gubitku nekog od delova svog tela ili nekim drugim promenama koje se na njemu vrše.

Ideja o samosvesnom robotu se pojavila u delu pod imenom „R.U.R.‟ češkog autora Karela Čapeka. Radnja romana prati rad mlade naučnice na robotu koji počinje da razvija svest i protivi se besmislenom radu. Ona počinje da stvara robote sa ciljem da im pomogne da razviju svoju svest. Ovi saosećajni roboti, naravno, kasnije odluče da ljudska rasa mora biti uništena.

1. Džet-pek

Džet-pekovi su bili jako popularni u SF pričama iz šezdestih i sedamdesetih godina prošlog veka, ali se on prvi put pojavio 1928. godine u magazinu „Amazing stories‟. Naslovnica je prikazivala kapetana Entonija Rodžersa, pilota iz Prvog svetskog rata, koji se u budućnosti bori protiv kriminala uz pomoć džet-peka prikačenog za njegova leđa. Kasnije je postao poznat kao Bak Rodžers i posvećeni su mu stripovi i filmovi.

Onima koji su bili inspirisani pričom nije trebalo dugo da od toga naprave stvarnost.



Iako se još uvek ne mogu naći baš u svačijoj garaži, pravi džet-pekovi zaista postoje i dobijaju na popularnosti pošto imaju sve veću praktičnu primenu.

Nakon 30 godina istraživanja, naučnici sa Novog Zelanda su povećali performance džet-peka, smanjili su mu težinu, i još uvek istražuju kako da prevaziđu ogromnu potrošnju goriva potrebnu da poleti sa zemlje.

Avionska komapnija „Martin Aircraft Company‟ nedavno je izbacila svoj Martin džet-pek, savremenu varijantu za upotrebu. Ovaj džet-pek za jednu osobu, koji se kreće na benzin i naftu, ima mogućnost leta od 30 minuta i može da dostigne brzinu od 56 kilometara na sat i visinu od 914 metara. Kompanija je u procesu razvoja džet-peka koji bi bio za ličnu upotrebu.

Izvor: listverse.com