Životinje kao književni junaci
Bilo da su samo ljubimci glavnog junaka, bilo alegorija u koju je autor uvio ideju, životinje kao književni junaci prirastaju srcu ponekad i mnogo više od samih protagonista. S vremenom neki od ovih likova prerastu samo delo i postaju gotovo simbol – kao što je slučaj sa Mobi Dikom. Prema životinjama često imamo i više empatije, samim tim se lakše vezujemo za njih kao protagoniste. Njihove sudbine, neraskidivo vezane za ljudske, mogu da budu podjednako potresne, i to svaku od ovih knjiga čini posebnom.
Foto: Pixabay
„Pijev život“ – Jan Martel
Junak iz naslova provodi detinjstvo pomažući roditeljima u zoološkom vrtu, iz prve ruke učeći o životinjama, njihovim navikama i instinktima, ali i načinima kako ih držati pod kontrolom. Kada brod kojim plove put Kanade potone, Pi – uz ranjenu zebru, krvoločnu hijenu, ženku orangutana i divljeg bengalskog tigra – završi na čamcu za spasavanje. Tokom prvih nekoliko dana tigar pojede ostale životinje, a Pi se trudi da ne bude sledeći. Kako izgleda provesti sedam meseci na splavu sa tigrom (i preživeti)?
„Cveće za Aldžernona“ – Danijel Kiz
Nemoguće je ostati ravnodušan pred sudbinom laboratorijskog mišića Aldžernona, po kom je ovaj klasik naučne fantastike i dobio ime. Protagonista Kizovog romana, mladić sa posebnim potrebama podvrgnut eksperimentalnoj proceduri uvećanja inteligencije, sprijateljiće se sa Aldžernonom, na kom je prvobitno testiran pomenuti zahvat. Čarli se dečje naivno veže za miša, što kraj čini još potresnijim za čitaoca.
„Mobi Dik“ – Herman Melvil
Upravo u Melvilovom klasiku o opsesivnoj potrazi kapetana Ahaba za Mobi Dikom, kitom koji mu je odgrizao nogu u prethodnom lovu, imamo primer lika-životinje koji s vremenom prerasta samo delo i postaje alegorija. Lov na kita – kao otelotvorenje svega pretećeg, zlokobnog i većeg od njih samih – za mornare predstavlja suočavanje sa sopstvenim strahovima. Kao alegorija, Mobi Dik predstavlja Boga nedokučivog čoveku. Kao deo prirodnog poretka, odraz je sveta koji nestaje zahvaljujući ljudskoj pohlepi i nemaru.
„Putovanje jednog slona“ – Žoze Saramago
„Putovanje jednog slona“ je Saramagova interpretacija jednog istorijskog događaja, priča o prijateljstvu i prolaznosti slave. Godine 1551. portugalski kralj Žoao III poslao je nadvojvodi Maksimilijanu neobičan svadbeni dar: indijskog slona u pratnji čuvara, koji su do tada čamili zanemareni na dvorskom imanju u Lisabonu. Slon zvani Solomon i njegov čuvar Subhro, karavanom koji predvode nadvojvoda i njegova žena, kreću polako na put – kroz Portugaliju i Španiju, morem do Italije, pa preko Alpa sve do kuće Habzburga.
„Igra s Vukovima“ – Majkl Blejk
Oko utvrđenja u kom se nalazi Džon Danbar, junak „Igre s Vukovima“, počinje da se vrzma vuk koji se ponaša pitomo poput psa. On ga naziva Bela Šapa, zbog prednjih šapica koje kao da su umočene u mleko. Kroz čitavu knjigu vuk će se pojavljivati kao najava opasnosti ili promene. Otud simbolika u naslovu romana, a kasnije i imenu koje će Komanči dodeliti Danbaru.
Autor teksta: Ivana Veselinović
