Zbog čega je toliko važno da roboti imaju sposobnost da pišu poeziju na osnovu slika?
Kao način izražavanja misli i osećanja koje je teško prevesti na svakodnevni jezik, poezija predstavlja tajanstveno carstvo u kojem kreativnost prevazilazi sve granice. Samo mali broj izuzetno talentovanih ljudi poseduje sposobnost da stvara poeziju, a istovremeno ona dotiče svakoga iole osetljivog. Ako je za ljudska bića pisanje kvalitetne poezije tako veliki izazov, stvoriti veštačku inteligenciju sa tom sposobnošću ravno je čudu.
Tim istraživača iz kompanije „Azijiski istraživački centar Majkrosofta“ („Microsoft Research Asia“) rešen je da postigne upravo to. U članku pod nazivom „Više od opisnog narativa: stvaranje poezije na osnovu religijskih predstava“, predstavljenom u oktobru 2018. godine, na konferenciji Asocijacije računarskih sistema u Seulu, u Južnoj Koreji, istraživači Bej Liu i Žianlong Fu iz kompanije „Azijiski istraživački centar Majkrosofta“, zajedno sa svojim kolegama iz tima Makotom P. Katom i Masatoši Jošikavom sa Univerziteta u Kjotu, izneli su teoriju o mogućnosti da veštačka inteligencija automatski stvara poeziju na osnovu određenih slika.
Automatsko generisanje teksta na osnovu slika predstavlja polje istraživanja koje je u poslednje vreme izazvalo veliko interesovanje. Jedan od primera praktične primene bilo bi automatsko titlovanje slika, ali pitanje se znatno usložnjava kada pređemo na teren poezije. Jedan, relativno jednostavan način pisanja poezije na osnovu slika, bio bi da se izvuku ključne reči ili naslovi slika i da se na osnovu njih generišu pesme. Međutim, kako ističe Bej Liu, ključne reči ili takvi podnaslovi često nisu dovoljni, jer je stvaranje poezije krajnje subjektivan postupak.
Za početak, stil kojim se piše poezija mnogo je drugačiji od onoga sa kojim se susrećemo u proznim delima. Kako bi rešio teškoće koje se na to odnose, tim je odlučio da koristi slobodan stih, ostavljajući po strani one forme koje su zahtevnije u smislu poetskog jezika koji nužno sledi određeni ritam ili rimu. U cilju dodatnog pojednostavljivanja, ove generisane pesme ne bi trebalo da budu previše duge.
Istraživači su prikupili dva seta podataka o poeziji i primenili metodologiju stvaranja poezije koja se zasniva na tehnikama za vraćanje podataka i generisanje integrisanim u jedinstveni sistem. Tim je ovu metodologiju primenio na više od 8000 slika, a u evaluaciji rezultata koristilisu algoritam, ali i ljude. Dakle, ove pesme su procenjivane i na objektivan i na subjektivan način. Tim je definisao pravila po kojima se vrši evaluacija na osnovu relevantnosti i inovativnosti, a kasnije je vršena analiza relevantnosti, koherentnosti i maštovitosti ovih generisanih pesama i njihovo poređenje sa onim postojećim.
Automatsko generisanje teksta na osnovu slika predstavlja polje istraživanja koje je u poslednje vreme izazvalo veliko interesovanje. Jedan od primera praktične primene bilo bi automatsko titlovanje slika, ali pitanje se znatno usložnjava kada pređemo na teren poezije. Jedan, relativno jednostavan način pisanja poezije na osnovu slika, bio bi da se izvuku ključne reči ili naslovi slika i da se na osnovu njih generišu pesme. Međutim, kako ističe Bej Liu, ključne reči ili takvi podnaslovi često nisu dovoljni, jer je stvaranje poezije krajnje subjektivan postupak.
Za početak, stil kojim se piše poezija mnogo je drugačiji od onoga sa kojim se susrećemo u proznim delima. Kako bi rešio teškoće koje se na to odnose, tim je odlučio da koristi slobodan stih, ostavljajući po strani one forme koje su zahtevnije u smislu poetskog jezika koji nužno sledi određeni ritam ili rimu. U cilju dodatnog pojednostavljivanja, ove generisane pesme ne bi trebalo da budu previše duge.
Istraživači su prikupili dva seta podataka o poeziji i primenili metodologiju stvaranja poezije koja se zasniva na tehnikama za vraćanje podataka i generisanje integrisanim u jedinstveni sistem. Tim je ovu metodologiju primenio na više od 8000 slika, a u evaluaciji rezultata koristilisu algoritam, ali i ljude. Dakle, ove pesme su procenjivane i na objektivan i na subjektivan način. Tim je definisao pravila po kojima se vrši evaluacija na osnovu relevantnosti i inovativnosti, a kasnije je vršena analiza relevantnosti, koherentnosti i maštovitosti ovih generisanih pesama i njihovo poređenje sa onim postojećim.
Cilj ovog istraživanja nije da veštačka inteligencija zameni pesnike. Istraživanje je prvenstveno bilo fokusirano na to da se uveća kreativni kapacitet u primenama ove vrste inteligencije, na primer u video igricama, generisanju slika ili u modnoj industriji. Kreativna veštačka inteligencija u budućnosti mogla bi da bude od velike pomoći da se olakša posao umetnicima i dizajnerima. Iako i sami istraživači priznaju da je ostvarenje ovog projekta u praksi još uvek daleko, smelost same zamisli i rezultati do kojih su došli zaista su impresivni. Stvaranje mašine, koja po pravilu nema senzibilitet, a koja je u stanju da generiše sadržaj koji predstavlja izazov i za osobe koje poseduju senzibilitet zaista je veliki izazov. Stoga i nije od značaja što prvi rezultati nisu odgovorili na očekivanja.
Generisanje poezije od strane robota nije potpuno nova zamisao. „Šaoajs“ („Xiaolce“), „Majkrosoftov“ čet-bot, godinama unazad zabavlja korisnike iz Kine, koristeći kinesku poeziju. Ovaj servis koristi ključne reči za generisanje poezije, za razliku od modela koji je predstavio istraživački tim azijskog „Majkrosofta“, a koji generiše pesme direktno na osnovu slika, ne oslanjajući se na ključne reči. „Važno je da naglasimo da mi ne dajemo određenje poezije, koju je i inače zaista teško definisati“, kaže Liu, i dodaje: „Radimo na tome da mašina nauči i ono što jeste i ono što nije poezija, kako bi mogla da razlikuje da li je rečenica napisana u poetskom stilu ili ne.“ Rezultati su fascinantni i ohrabrujući.
Osim toga, u okviru ovog projekta Fu i Liu imaju nameru da generišu priče na osnovu većeg broja slika, to jest, svojevrsnu vizuelnu naraciju, kojoj je priključena emocija kao komponenta od presudnog značaja. Jedna jedina slika može da izazove različite emocije, zasnovane na različitim perspektivama koje zavise od iskustva, kulture i ličnosti. Zapravo, ličnost jedne mašine bi evoluirala na isti način kao i ljudsko biće. Iako se dosad radilo na tome da mašine simuliraju emocije većine ljudi, postepeno će početi da uče iz sopstvenih subjektivnih iskustava, baš kao što to i ljudi rade, što će ih učiniti jedinstvenim, kakvi su i ljudi.
Autor: Alehandro Gamero
Izvor: lapiedradesisifo.com
Prevod: Maja Horvat
Generisanje poezije od strane robota nije potpuno nova zamisao. „Šaoajs“ („Xiaolce“), „Majkrosoftov“ čet-bot, godinama unazad zabavlja korisnike iz Kine, koristeći kinesku poeziju. Ovaj servis koristi ključne reči za generisanje poezije, za razliku od modela koji je predstavio istraživački tim azijskog „Majkrosofta“, a koji generiše pesme direktno na osnovu slika, ne oslanjajući se na ključne reči. „Važno je da naglasimo da mi ne dajemo određenje poezije, koju je i inače zaista teško definisati“, kaže Liu, i dodaje: „Radimo na tome da mašina nauči i ono što jeste i ono što nije poezija, kako bi mogla da razlikuje da li je rečenica napisana u poetskom stilu ili ne.“ Rezultati su fascinantni i ohrabrujući.
Osim toga, u okviru ovog projekta Fu i Liu imaju nameru da generišu priče na osnovu većeg broja slika, to jest, svojevrsnu vizuelnu naraciju, kojoj je priključena emocija kao komponenta od presudnog značaja. Jedna jedina slika može da izazove različite emocije, zasnovane na različitim perspektivama koje zavise od iskustva, kulture i ličnosti. Zapravo, ličnost jedne mašine bi evoluirala na isti način kao i ljudsko biće. Iako se dosad radilo na tome da mašine simuliraju emocije većine ljudi, postepeno će početi da uče iz sopstvenih subjektivnih iskustava, baš kao što to i ljudi rade, što će ih učiniti jedinstvenim, kakvi su i ljudi.
Autor: Alehandro Gamero
Izvor: lapiedradesisifo.com
Prevod: Maja Horvat
