Vreme časti i snage vitezova Reda Zmaja: Održana promocija novog romana Dejana Stojiljkovića „Učitelj mačevanja“
Manifestacija „Oktobar – mesec knjige“ koji se umesto Sajma knjige održava u svim Laguninim i Delfi knjižarama i klubovima čitalaca počeo je svečano 1. oktobra i to promocijom novog romana Dejana Stojiljkovića „Učitelj mačevanjaׅ“.
U knjižari Delfi SKC, koja je bila popunjena do poslednjeg mesta, pored autora o knjizi su govorili urednica Lagune Dubravka Dragović Šehović, muzičar, novinar i pisac Aca Seltik, dok je odlomke čitao glumac Marko Janketić.
Ovo je četvrta knjiga u serijalu nakon „Dugih noći i crnih zastava“ koja opisuje pad pirotske tvrđave, i „Olujnog bedema“ i „Dukata za lađara“, koji govore o opsadi Niša i bici na Pločniku. U „Učitelju mačevanja“ radnja se sada usmerava prema kneževiću Stefanu Lazareviću.
Moravska Srbija se te godine nalazi između čekića i nakovnja, a u prestoni Kruševac dolazi vojvoda Ivan Kosančić, vitez Reda Zmaja, sa zadatkom da postane učitelj mačevanja mladom i buntovnom kneževiću Stefanu.
Dubravka Dragović Šehović je istakla veliko zadovoljstvo što je imala prilike da ponovo sarađuje sa Dejanom Stojiljkovićem na novom romanu.
„Volim da čitam knjige koje on piše jer je njegov stil vrlo zavodljiv. Sada nas ponovo vraća u srednjovekovnu Srbiju. Vraćamo se drugom vremenu, viteškom vremenu, jednom periodu koji je za srpsku istoriju i te kako važan“, kazala je urednica.
Ona je ocenila da Stojiljković osvetljava manje poznate detalje iz naše istorije ili joj daje potpuno novo svetlo, zato je čitaocima vrlo zanimljivo da urone u svet njegovih knjiga jer pored toga što saznaju nešto novo, mnogo toga je i uzbudljivije.
„S druge strane, ima fenomenalnu karakterizaciju likova. Njegovi likovi nisu samo crno-beli. Vrlo su koloritni i možemo da razumemo zašto čine određene stvari i na koji način razmišljaju.“
U „Učitelju mačevanja“ naš narod zatičemo u trenutku kada su na severu Ugri, a istočne granice probijaju akindžijske horde. Osmansko carstvo čeka da se završi opsada Soluna i da onda usmeri svu svoju silu na kneza Lazara.
Dejan Stojijković je istakao da zato roman počinje i završava se scenama bitke na Angori.
„Veliki Tamerlan izlazi na uzvišicu, vidi polje i vidi da njegova vojska pobeđuje. Međutim, na levom krilu njegova vojska se povlači i ima ogromne gubitke. Tamo, kao zid od gvožđa, stoji nešto više od dve hiljade srpskih oklopnika. Njih predvodi visoki princ, koji je sav u zlatu. To je Stefan Lazarević Visoki. Tada je imao tek dvadeset pet godina, bio je relativno mlad, ali je u tu bitku došao kao čovek koji je bio rešen da osveti smrt svoga oca“, objasnio je autor.
U suštini, dodao je, njegov roman je putovanje junaka Stefana Lazarevića, ali i Ivana Kosančića. Obojica prolaze kroz promene.
„Na početku vidimo gde ga putovanje odvodi. Posle te bitke, mi ćemo postati nezavisna država, a on će osloboditi sve prostore. Naravno, pitamo se kako je on stigao do svega toga. Zato priču vraćamo unazad, gde zatičemo Ivana Kosančića u Kruševcu posle bitke na Pločniku, gde je bio ranjen spasavajući život Milošu Obiliću.“
Aca Seltik je priznao da je od prve knjige Dejana Stojiljkovića postao njegov fan i da kada pročita novu, jedna čeka sledeću.
Govoreći o putu Stefana Lazarevića, istakao je da je bio više od samo viteza, „bio je monah, pesnik, ratnik, možda najveća ličnost koja je izrasla iz korena ovog naroda.“
Dubravka Dragović Šehović je istakla važnost odnosa između Ivana Kosančića i kneževića Stefana, jer on njega ne uči samo mačevanju već tome kako da bude pravi vladar, a pre svega dobar čovek.
„To je ona glavna stvar, jer on jednog dana treba da bude vladar, a tom vladaru trebaju ljudi koji će mu verovati, koji će ga voleti ili ga makar poštovati. A poštovaće ga samo ukoliko on ima određene osobine za koje oni mogu da se vežu i koje mogu da poštuju. Tako da je ovaj učitelj mačevanja mnogo više od samo učitelja mačevanja.“
Stojiljković je ovom prilikom govorio i o Redu Zmaja kojem je Ivan Kosančić pripadao, a u istraživanju te teme, kako je istakao, veoma su mu značile knjige Marka Aleksića „Srpski srednjovekovni mač“ i „Srpski viteški kod“.
„Moramo da znamo da je dosta srednjovekovne građe, nažalost, izgorelo i uništeno, kada je spaljivana biblioteka u Beogradu, kao i tokom drugih perioda kada su Turci uništavali takvu građu. Ali, ako pogledate, recimo, freske na našim manastirima, videćete često motiv zmaja, grb despota Stefana, videćete zmaja. Postojale su čak i neke jedinice u vreme Rimskog carstva. Zato sam to povezao sa jednom legendom koju sam pronašao, a delom i sâm izmislio: da, u stvari, Red Zmaja potiče iz poznog antičkog doba i da su ga osnovali u Solunu car Konstantin i Dimitrije Solunski, odnosno Sveti Dimitrije. Red Zmaja je vezan i za artefakte do kojih dolaze njih dvojica i koji su deo platna na kojem je krv, a ta krv svetli u mraku. Potrebno je kada imate jedan takav viteški red, da imate neku personifikaciju Hrista“, otkrio je autor.
„Krv koja svetli u mraku sam povezao sa Brankom Miljkovićem i načinom na koji je on to metafizički opisao. Ja više volim kada mogu da udenem malo poezije, filozofije i istorijskih činjenica. I, naravno, uvek volim da kažem da gledam da istorija bude dekor, ali i da bude tačna, te se konsultujem sa stručnim ljudima.“
Dubravka Dragović Šehović istakla je važnost ženskih likova u romanu, a posebno mesto ima mati Jefimija.
„Ona je imala više iskustva u vođenju države nego svi srpski plemići zajedno. Sviđa mi se ona njena rečenica kad kaže: ’Ne gleda samo Bog, gledam i ja.’ Dopada mi se kako je Jefimiju opisao Dejan. Ona je snažan lik, mnogi velikaši su je se plašili. Bila je pre svega pravedna. Čini mi se da u ovom tipu knjiga, gde imamo tu mušku energiju, rat, bitke, moramo da imamo i žene koje se bore na svoj način, strepe, pate, čekaju… Žene nemaju mnogo izbora, zato je važno da imamo lik Jefimije koja se suprotstavlja. Tu su naravno i kneginja Milica, vila Zvezdana...“
Posebna pažnja data je i liku Vuka Brankovića i njegovoj filozofiji rata i mira, a Stojiljković je objasnio da je time želeo da ispravi nepravdu koju je narodno predanje nanelo, ne samo njemu, nego i našoj istoriji.
„Mogao je da nosi titulu gospodin. Bio je jedan od najuglednijih naših velmoža. Vuk Branković je bio vrlo trezven, čovek na zemlji i tačno je znao kakva mu preti opasnost od Turaka. Tu se i pominje taj izraz ’strah od Turaka’. To uopšte nije bilo zezanje, da se tako izrazim, jer mi stvarno nismo znali s kim imamo posla. Trudio sam se da u romanu bude apokaliptična atmosfera, i u onom biblijskom smislu i u onom realnom, dolazi bukvalno smak sveta i svi se plaše, svi su u nekom strahu.“
Stojiljković je istakao da je veliki uticaj na ovaj roman imao Goran Petrović, njegov roman „Palata“, koji se takođe bavio despotom Stefanom, te je na neki način, ovom knjigom želeo da dâ omaž.
Na kraju, autor je istakao da nam je u današnjem vremenu potrebno više junaka kakav je bio Ivan Kosančić, a na radost prisutnih podvukao: „Vitez Reda Zmaja će se vratiti...“
