Vitalova nagrada Vuletu Žuriću za roman „Pomor i strah“
Vitalova nagrada „Zlatni suncokret“ za 2018. godinu pripala je Vuletu Žuriću za roman „Pomor i strah“.
Dvadeset i drugi put fabrika Vital iz Vrbasa dodeljuje ovu književnu nagradu za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.
Roman „Pomor i strah“ pripoveda o godinama kuge u Sremu krajem 18. veka, o epidemiji koja je za manje od godinu dana prepolovila broj stanovnika u ono vreme velike i važne varoši Iriga. Dolazak i širenje kuge pratio je, prema izvorima, veliki strah, a ponašanje i običaji stanovništva samo su još više doprinosili širenju zaraze.
U obrazloženju žirija, koji je radio u sastavu Vladimir Gvozden (predsednik), Dragan Jovanović Danilov i Dragan Babić, između ostalog se navodi:
„Kako bi savremenom čitaocu oživeo ovo mračno povesno zbivanje, Vule Žurić se vešto koristi različitim ravnima i tipovima pripovedanja: s jedne strane, on ispisuje uzbudljivo štivo koje rekonstruiše istorijske događaje pre svega na osnovu dva zapisa na kužnom jevanđelju, odnosno oslanja se na dva stvarna istorijska zapisa sveštenika Stevana Vezilića; s druge strane, pisac stvara, na temelju izučavanja istorijskih izvora, upečatljivu galeriju likova (doktora, sveštenih lica, oficira, grobara, predstavnika vlasti, naroda) hipotetički uključenih u događaje uslovljene širenjem zaraze. (...) Žurić je uspeo da, usred atmosfere smrti, stvori raskošnu sliku jednog tamnog sveta i da roman oboji izuzetno živopisnom lokalnom bojom, ljudima, kućama i šumama kroz koje se oseća onaj metafizički kvalitet nečeg našeg, bliskog, tipičnog, uključujući tu i odnos iriškog naroda prema bolesti. I samo pisanje deluje slično širenju i suzbijanju bolesti, potrebne su mere, potrebno je znati kada zaustaviti rad jezika, priču, koliko mesta dati činjenicama a koliko dozvoliti mašti da dopisuje. (...) Utisak je da roman veoma dobro, ali nenametljivo kombinuje takozvanu sliku sveta sa dubljim intelektualnim pitanjima našeg vremena vezanim za prirodu sećanja i kritiku didaktičkih opsesija prošlošću. (...) Žiri se opredelio za roman Vuleta Žurića jer je u njemu prepoznao samosvesnu i smirenu pripovedačku kulturu koja je uspela da mnogobrojne niti koje povezuju tekst i svet dovede u ravan uverljivog literarnog i životnog iskustva.“
Vule Žurić je rođen u Sarajevu 1969. godine. Objavio je šest knjiga priča i devet romana. Piše i radio-drame i knjige za decu. Priredio je tematske zbirke priča savremenih jugoslovenskih autora posvećene Gavrilu Principu („Gavrilov princip“) i Branku Ćopiću („Orlovi ponovo lete“). Njegove priče prevođene su na desetak jezika, a sam prevodi sa engleskog i sa italijanskog jezika. Dobitnik je nekoliko književnih nagrada, među kojima je i „Andrićeva nagrada“ za zbirku priča „Tajna crvenog zamka“ (2014). Živi u Pančevu.
Dvadeset i drugi put fabrika Vital iz Vrbasa dodeljuje ovu književnu nagradu za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.
Roman „Pomor i strah“ pripoveda o godinama kuge u Sremu krajem 18. veka, o epidemiji koja je za manje od godinu dana prepolovila broj stanovnika u ono vreme velike i važne varoši Iriga. Dolazak i širenje kuge pratio je, prema izvorima, veliki strah, a ponašanje i običaji stanovništva samo su još više doprinosili širenju zaraze.
U obrazloženju žirija, koji je radio u sastavu Vladimir Gvozden (predsednik), Dragan Jovanović Danilov i Dragan Babić, između ostalog se navodi:
„Kako bi savremenom čitaocu oživeo ovo mračno povesno zbivanje, Vule Žurić se vešto koristi različitim ravnima i tipovima pripovedanja: s jedne strane, on ispisuje uzbudljivo štivo koje rekonstruiše istorijske događaje pre svega na osnovu dva zapisa na kužnom jevanđelju, odnosno oslanja se na dva stvarna istorijska zapisa sveštenika Stevana Vezilića; s druge strane, pisac stvara, na temelju izučavanja istorijskih izvora, upečatljivu galeriju likova (doktora, sveštenih lica, oficira, grobara, predstavnika vlasti, naroda) hipotetički uključenih u događaje uslovljene širenjem zaraze. (...) Žurić je uspeo da, usred atmosfere smrti, stvori raskošnu sliku jednog tamnog sveta i da roman oboji izuzetno živopisnom lokalnom bojom, ljudima, kućama i šumama kroz koje se oseća onaj metafizički kvalitet nečeg našeg, bliskog, tipičnog, uključujući tu i odnos iriškog naroda prema bolesti. I samo pisanje deluje slično širenju i suzbijanju bolesti, potrebne su mere, potrebno je znati kada zaustaviti rad jezika, priču, koliko mesta dati činjenicama a koliko dozvoliti mašti da dopisuje. (...) Utisak je da roman veoma dobro, ali nenametljivo kombinuje takozvanu sliku sveta sa dubljim intelektualnim pitanjima našeg vremena vezanim za prirodu sećanja i kritiku didaktičkih opsesija prošlošću. (...) Žiri se opredelio za roman Vuleta Žurića jer je u njemu prepoznao samosvesnu i smirenu pripovedačku kulturu koja je uspela da mnogobrojne niti koje povezuju tekst i svet dovede u ravan uverljivog literarnog i životnog iskustva.“
Vule Žurić je rođen u Sarajevu 1969. godine. Objavio je šest knjiga priča i devet romana. Piše i radio-drame i knjige za decu. Priredio je tematske zbirke priča savremenih jugoslovenskih autora posvećene Gavrilu Principu („Gavrilov princip“) i Branku Ćopiću („Orlovi ponovo lete“). Njegove priče prevođene su na desetak jezika, a sam prevodi sa engleskog i sa italijanskog jezika. Dobitnik je nekoliko književnih nagrada, među kojima je i „Andrićeva nagrada“ za zbirku priča „Tajna crvenog zamka“ (2014). Živi u Pančevu.
