Veliki hit „Poslednje proleće u Parizu“, bestseler koji uvodi u svet Staljinove Rusije i modernog Pariza
Specijalno za Nedeljnik piše Mario Badjuk, profesor srpskog jezika i književnosti Prve kragujevačke gimnazije.
Jedan, sasvim običan novinarski zadatak, spojiće dve sudbine i uvesti vas u svet Staljinove Rusije, modernog Pariza i zauvek promeniti sudbine glavnih junakinja čiji odnos do kraja romana pažljivo i vešto krije Jelena Bačić Alimpić u svom najnovijem, i slobodno možemo reći, najzrelijem delu – romanu „Poslednje proleće u Parizu“.
Ispričana je životna istorija veoma upečatljive snažne ličnosti, a ne slabe i beživotne… Marija Kolčak prihvata životnu borbu, ne posustaje nikada, uspeva da se pričom bori protiv demona smrti, pa se – kao i u životu, završava smrću koja nije konačna, jer priča koju prenosi novinarki, ostaje njeno najveće blago, duhovni testament koji je Olgi vredniji od svega što je u materijalnom smislu dobila Marijinim testamentom.
Motiv priče i pričanja podseća na Andrića, jer je zagovarao misao da se time čovek brani od smrti i nestajanja i da stiče besmrtnost. Zajednički imenitelj svih živih bića je smrt, ali prednost umetnika je u tome što pričom, delom, rečima može da zavara tog krvnika i produži svoje trajanje... setite se samo Šeherezade iz legendarnog persijskog zbornika „Hiljadu i jedna noć“... Osuđena na smrt, pričama, sve lepšim i bogatijim, uspela je da zadivi šaha koji je poštedeo gubilišta i dao joj novu šansu da živi, tako i junakinja Marija svaki dan priča o svojoj izuzetno surovoj prošlosti, uspostavlja pokidane veze sa korenima i odlaže smrt na koju je osuđena i koja lebdi iznad njene glave od početka romana.
Olga je mudra, ćutljiva, zagovornik teze – u ćutanju je sigurnost! Ali kao što u mraku Andrićeve istanbulske „Proklete avlije“, od mnoštva ljudskog šljama, fra-Petar pronalazi Ćamila koji mu predaje svoju priču kao testament, tako i Olga od Marije Kolčak dobija sećanje na koje mora da bude ponosna i da ga prenese na papir i otrgne od zaborava!
Priča o Staljinovom vremenu nadovezuje se na Bulgakovljevo remek-delo „Majstor i Margarita“, u kojem je jedna od osnovnih premisa misao – Onaj koji voli mora/treba da deli sudbinu onoga koga voli. Marija je bila spremna na taj potez, kao i Margarita koja napušta udoban život, sjaj, raskoš, a sve zbog prave istinske ljubavi prema siromašnom umetniku Majstoru. Obe junakinje dokazuju tezu – Prava ljubav desi se samo jednom u životu!
Međutim, Viktor je pokazao da je demon zla jači od anđela dobrote, da mu ljudskost ništa ne znači, da su materijalne stvari važnije od duhovnih… Viktor će ostati bleda senka i neprimetna osoba o kojoj ne treba trošiti reči.
Likovi su lepo oblikovani, kompleksni, a posebno zadivljuje starica Marija, kao i Olga, jer zahvaljujući majstorstvu Jeleninog pripovedanja – do kraja dela nismo sigurni u vezu između njih dve – tako da vešto vođena priča, drži sve vreme pažnju čitalaca.
Jedno od književnih ostvarenja koje nikoga neće ostaviti ravnodušnim, roman koji se čita u dahu, ne ispušta, dok se ne zaklopi poslednja stranica, a u instant vremenu, retko ko se može takvim kvalitetom pohvaliti. Pred Jelenom je sjajan uspeh i već izvesno priznanje za najčitaniju i najprodavaniju Laguninu knjigu u ovoj godini!
Jedan, sasvim običan novinarski zadatak, spojiće dve sudbine i uvesti vas u svet Staljinove Rusije, modernog Pariza i zauvek promeniti sudbine glavnih junakinja čiji odnos do kraja romana pažljivo i vešto krije Jelena Bačić Alimpić u svom najnovijem, i slobodno možemo reći, najzrelijem delu – romanu „Poslednje proleće u Parizu“.
Ispričana je životna istorija veoma upečatljive snažne ličnosti, a ne slabe i beživotne… Marija Kolčak prihvata životnu borbu, ne posustaje nikada, uspeva da se pričom bori protiv demona smrti, pa se – kao i u životu, završava smrću koja nije konačna, jer priča koju prenosi novinarki, ostaje njeno najveće blago, duhovni testament koji je Olgi vredniji od svega što je u materijalnom smislu dobila Marijinim testamentom.
Motiv priče i pričanja podseća na Andrića, jer je zagovarao misao da se time čovek brani od smrti i nestajanja i da stiče besmrtnost. Zajednički imenitelj svih živih bića je smrt, ali prednost umetnika je u tome što pričom, delom, rečima može da zavara tog krvnika i produži svoje trajanje... setite se samo Šeherezade iz legendarnog persijskog zbornika „Hiljadu i jedna noć“... Osuđena na smrt, pričama, sve lepšim i bogatijim, uspela je da zadivi šaha koji je poštedeo gubilišta i dao joj novu šansu da živi, tako i junakinja Marija svaki dan priča o svojoj izuzetno surovoj prošlosti, uspostavlja pokidane veze sa korenima i odlaže smrt na koju je osuđena i koja lebdi iznad njene glave od početka romana.
Olga je mudra, ćutljiva, zagovornik teze – u ćutanju je sigurnost! Ali kao što u mraku Andrićeve istanbulske „Proklete avlije“, od mnoštva ljudskog šljama, fra-Petar pronalazi Ćamila koji mu predaje svoju priču kao testament, tako i Olga od Marije Kolčak dobija sećanje na koje mora da bude ponosna i da ga prenese na papir i otrgne od zaborava!
Priča o Staljinovom vremenu nadovezuje se na Bulgakovljevo remek-delo „Majstor i Margarita“, u kojem je jedna od osnovnih premisa misao – Onaj koji voli mora/treba da deli sudbinu onoga koga voli. Marija je bila spremna na taj potez, kao i Margarita koja napušta udoban život, sjaj, raskoš, a sve zbog prave istinske ljubavi prema siromašnom umetniku Majstoru. Obe junakinje dokazuju tezu – Prava ljubav desi se samo jednom u životu!
Međutim, Viktor je pokazao da je demon zla jači od anđela dobrote, da mu ljudskost ništa ne znači, da su materijalne stvari važnije od duhovnih… Viktor će ostati bleda senka i neprimetna osoba o kojoj ne treba trošiti reči.
Likovi su lepo oblikovani, kompleksni, a posebno zadivljuje starica Marija, kao i Olga, jer zahvaljujući majstorstvu Jeleninog pripovedanja – do kraja dela nismo sigurni u vezu između njih dve – tako da vešto vođena priča, drži sve vreme pažnju čitalaca.
Jedno od književnih ostvarenja koje nikoga neće ostaviti ravnodušnim, roman koji se čita u dahu, ne ispušta, dok se ne zaklopi poslednja stranica, a u instant vremenu, retko ko se može takvim kvalitetom pohvaliti. Pred Jelenom je sjajan uspeh i već izvesno priznanje za najčitaniju i najprodavaniju Laguninu knjigu u ovoj godini!
Autor: Jelena Bačić Alimpić
