Fani je povučena devojka koja čita Virdžiniju Vulf i živi u svetu bujne mašte velikih britanskih heroina. Linda je neobuzdana, željna iskustva sa punoćom života udaljenih predela i ljubavnih avantura. Fani je majka ostavila da luta od jedne do druge tetke kako bi se po svetu potucala sa bogatim ljubavnicima. Leta je provodila na Lindinom imanju u Oksfordširu, pod patronažom bogate tetke koja stoički podnosi svojeglave pripadnike svoje porodice. Teča Metju je ekscentrični osobenjak, svoju decu drži kao taoce starog aristokratskog ustrojstva koje je tada, između dva svetska rata, na zalasku. On pokušava da održi uzdrmani aristokratski svetonazor po svaku cenu, živi u izolaciji od međuratnih turbulencija. Njegovo viđenje zabave je letnji lov na decu lovačkim psima. A njegova raspusna tinejdžerka Linda osluškuje nove trendove u svetu koji je menja brzinom koju njena snobovska porodica više ne može da kontroliše.
Fani je njena saučesnica. Leta su provodile na imanju Alkonlej u letargičnim šetnjama van savremenog vremena i poretka, zagnjurene u maštarije o životu; Fani kroz svoje knjige, Linda kroz usmene priče i devojačke tajne. A onda počinju da se druže sa komšijom, raskalašnim dendijem lordom Merlinom, koji oko sebe okuplja provokativne trendi umetnike. On uviđa Lindin specifičan talenat da ozari svako društvo neobuzdanim i raskalašnim šarmom. Kod njega ona će upoznati svog prvog muža, površnjikavog i zgodnog Tonija. Poreklom Nemac iz uobražene porodice, sprema se za političku karijeru. On je logičan izbor kojim opstruirana tinejdžerka protivureči svom ocu. Pa ipak, ona je pre svega ćerka svog oca, klasična uobražena Britanka kojoj niko nije dovoljno dobar, a on simpatizer nacista. Njihov brak je osuđen na propast.
Dok se udaje za vernog i uštogljenog profesora i upada u predvidiv idiličan život, Fani postaje poželjna osoba u aristokratskim krugovima. Izrasta u lepoticu, poželjna u svakom salonu, pomodarka i IT devojka, spava po ceo dan i živi noću.
A onda upoznaje svog drugog muža, na drugi način pompeznog levičara sa kojim beži i ostavlja prvog muža. Razvodi se, a njena porodica je ponovo skandalizovana. Sklona superlativima i krajnostima, sada živi za komunističke ideje. Pa ipak, u sebi je usamljena jer se u levičarskim krugovima niko ne bavi ljudima, samo velikim idejama. Ipak odlazi sa njim u Španski rat da vodi računa o dobrovoljcima, što će biti još jedan epski sunovrat u ime velike potrage za ljubavlju.
Dok Fani celog života čezne za idiličnim letima u Alkonlej i pokriva Lindine gafove, ona u povratku u Englesku, potpuno dekintirana u Parizu pada u ruke ozloglašenom ženskarošu i jednom od najbogatijih evropskih grofova. To će, nasuprot svim očekivanjima, biti dugo iščekivana ljubav njenog života.
Pa ipak, iako naslov i sunovrati i epifanije Lindinog života sugerišu da je ovo knjiga o zakukuljenoj potrazi za ljubavlju, ovo je prvenstveno provokativna satira britanske aristokratije tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, i vanvremena priča o ohrabrujućoj snazi ženskog prijateljstva.
Dok ne objavimo u Laguninom izdanju i ako volite seriju „Dauntonska opatija“, pogledajte ekranizaciju ponovo otkrivenog britanskog klasika Nensi Mitford „Potraga za ljubavlju“. Vrcava i duhovito snimljena, oponaša okrepljujuće duhoviti stil Nensi Mitford, koji je bio odgovor na realnost koju je i sama živela. Deo velike pompezne porodice koja je u trenutku njenog života već kompromitovana, Nensi je rekla da ako neko ne može da bude srećan, makar može da se zabavlja. Svojevrsna Fransoaz Sagan svog vremena, i sama raspusna i svojeglava, biće da je mnoge od avantura koje je opisala i sama proživela. A nije joj manjkalo inspiracije ni među najbližim članovima njene porodice. Jedna njena sestra bila je komunistkinja, druga simpatizerka nacista, treća fašistkinja. Četvrtu su zvali Vojvotkinja, a petu nebitnom seoskom meštankom koja se kasnije udala za provokativnog i biseksualnog milionera. Sve su bile uticajne u javnom životu tridesetih i četrdesetih. Linda je izmišljeni lik koji je, ipak, pomalo kaleidoskop sestara Mitford, aristokratskih dragulja u trenutku kada njihov viktorijanski sjaj već uveliko bledi.
Autorka teksta: Nevena Milojević
