Ivan Ivanji, poznati književnik i prevodilac, čija su dela prevođena na nemački, italijanski, engleski, mađarski, slovački i slovenački jezik, ovog septembra održao je uspešnu turneju po Nemačkoj, družeći se sa ljubiteljima lepe pisane reči.
U Berlinu je učestvovao na konferenciji „Posle 70 godina“ o istorijskom poimanju i političko-etičkoj orijentaciji pod pokroviteljstvom savezne ministarke za kulturu Monike Giters od 10. do 12. septembra. Prof. Folkhard Knige, direktor Memorijalnog centra Buhenvald, prof. Joahim fon Putkamer, profesor istorije na Univerzitetu u Jeni, i Ivan Ivanji diskutovali su pred kvorumom o ulozi svedoka vremena – još živih bivših zatvorenika koncentracionih logora – u radu memorijalnih centara.
U Vajmaru je 16. septembra održano književno veče u hotelu „Elefant“, gde je Ivan Ivanji, pored ostalog, čitao odlomke iz romana „Konstantin“ koji je sam preveo na nemački jezik.
Istorijski roman „Konstantin“, pored „Dioklecijana“ i „Julijana“, spada u opus magnum Ivana Ivanjija jer verodostojno i uverljivo oživljava vreme i okolnosti u kojima se u Rimskom carstvu širila i ustoličila nova religija Hristovih sledbenika.
Ko je zaista prvi priznao hrišćansku veru, u kojoj zemlji je ona prvi put postala državna veroispovest, ko je i kada krstio Konstantina, ko je zapalio Dioklecijanovu palatu, kako su se prožimali stari i novi verski obredi i običaji u prvim vekovima nove ere, zašto je Konstantin Veliki naredio pogubljenje svoje žene Fauste i prvorođenog sina Krispa, kao i mnogo drugih malo poznatih pojedinosti iz Konstantinovog životopisa – saznaćemo u ovom uzbudljivom romanu o jednom od poslednjih velikih rimskih careva.
Splet predanja, istorijskih izvora i piščeve mašte stvorio je retko uspeo istorijski roman u novijoj srpskoj književnosti.
U Vajmaru je 16. septembra održano književno veče u hotelu „Elefant“, gde je Ivan Ivanji, pored ostalog, čitao odlomke iz romana „Konstantin“ koji je sam preveo na nemački jezik.
Istorijski roman „Konstantin“, pored „Dioklecijana“ i „Julijana“, spada u opus magnum Ivana Ivanjija jer verodostojno i uverljivo oživljava vreme i okolnosti u kojima se u Rimskom carstvu širila i ustoličila nova religija Hristovih sledbenika.
Ko je zaista prvi priznao hrišćansku veru, u kojoj zemlji je ona prvi put postala državna veroispovest, ko je i kada krstio Konstantina, ko je zapalio Dioklecijanovu palatu, kako su se prožimali stari i novi verski obredi i običaji u prvim vekovima nove ere, zašto je Konstantin Veliki naredio pogubljenje svoje žene Fauste i prvorođenog sina Krispa, kao i mnogo drugih malo poznatih pojedinosti iz Konstantinovog životopisa – saznaćemo u ovom uzbudljivom romanu o jednom od poslednjih velikih rimskih careva.
Splet predanja, istorijskih izvora i piščeve mašte stvorio je retko uspeo istorijski roman u novijoj srpskoj književnosti.
Autor: Ivan Ivanji
