Upoznajte Njujork viđen očima Dušana Miklje

Ako se zaista već ove godine uspostavi direktan avionski saobraćaj između Beograda i Njujorka, ubeđena sam da će se mnogi odlučiti na taj put, jer će ovaj jedinstveni grad postati dostupan mnogima i po ceni karata i po trajanju putovanja.

Za buduće putnike, koje zanimaju atrakcije ove svetske metropole, a ne privlači ih klasičan vodič, koji pre svega nudi razne mogućnosti smeštaja, šopinga, mesta za standardni turistički provod ili pristupačne (po ceni) restorane, pojavio se roman Dušana Miklje u izdanju „Lagune“ – „Grand central“ – prava lektira za izbirljive goste.

Miklja, veteran srpske i jugoslovenske novinarske branše iz „zlatnih vremena“, koji je obilazio našu planetu po zadatku i boravio u Njujorku ukupno četiri godine, nošen radoznalošću svakog strasnog izveštača iz inostranstva, upoznao je ovaj grad „u dušu“.

Njegov glavni junak, primerenog imena – Uliks, prihvata poziv da u poznim godinama još jednom, a možda i poslednji put, otputuje za Njujork, u kojem treba da se snimi deo filma prema njegovom romanu, jer i on je, kao i sam autor – pisac.

Iz razgovora sa Mikljom za „Nedeljnik“ saznajemo da se njegov "glavni lik upušta u Njujorku u faustovsku pustolovinu nastojeći da još jednom – na zgusnuti način – proživi život. Da li je to moguće? Ni Uliks nije u to uveren. On zbog toga svoja nastojanja opisuje kao „utopiju u pokušaju“. 

Na pitanje zasto Uliks ne odustaje od ove faustovske pustolovine, neke vrste ugovora sa đavolom, za koji se nikada ne zna kakav će ishod imati, a može i kobno da se završi, Miklja odgovara da „odluka nije samo rezultat sklonosti prema pustolovinama već potiče i iz duhovne radoznalosti, ali i zato što je veran prastarom načelu: put je započet, treba dovršiti putovanje, čak i kada nisi siguran da će te dovesti do cilja“.  

Zanimalo me je kako je pisac, koji je prokrstario sve važne gradove sveta, odabrao baš Njujork da bi, dok obilazi omiljena mesta, tragao za odgovorima na egzistencijalna pitanja koja smatra još uvek otvorenim.

„Zbog toga što je Njujork veliko rasrkršće ne samo puteva vec i ljudskih sudbina (otuda naslov Grand central)“, započinje pisac svoj odgovor, dodajući da je „to grad naglašene sveobuhvatnosti u kojem su prisutne sve planetarne čestice, ali ne samo zbog toga, već zato što izmiče svim opisima“.

Pošto sam roman doživela kao melanholični vodič napisan perom iskusnog putnika, izuzetnog erudite, ubeđenog Jungovca, sa kojim vodi unutrašnji dijalog, pitam ga kako bi figurativno, sažeto opisao Njujork, koji se, kako je, rekao „otima svim opisima“.

„Njujork izmiče bilo kakvoj postojanosti, kao neko čudovište koje se otima, koje ne dozvoljava da ga ukrote“, kaže Miklja.

To mu ne smeta da minuciozno opisuje blago kolekcije Frik u kojoj su neka od najvećih remek-dela svetske umetnost, posebno slike Vermera, a potom jos efikasnije „vodi“ čitaoca kroz muzej Gugenhajm, arhitektonsko remek-delo Frenka Lojda Rajta koje je već postalo jedan od simbola Njujorka, u kojem se nalazi spektakularna kolekcija najboljih dela svetske umetnosti 20 veka.

Pre obavezne posete Metropoliten muzeju, jednog od najbogatijih na svetu, ne propustite da pročitate Mikljinu „šetnju“ po njemu, jer će vas poštedeti protrčavanja kroz bezbrojne galerije i uputiti da pogledate one eksponate koji se mogu nazvati biserima u okviru nekoliko važnih celina. Nema sumnje da je u Metropolitenu proveo mnogo vremena, jer tačno navodi one eksponate kojima se stalno vraćao, bilo da se radi o artefaktima iz egipatskog krila muzeja ili slikama flamanskih majstora od braće Van Ajk preko Rubensa do Rembranta. 

Da se knjiga ne bi pretvorila u klasičan vodič, Miklja vešto ubacuje sjajne anegdote o svojim razgovorima sa taksistima, o susretu sa poslednjim izdankom slavne ruske porodice Bagration, čiji je predak bio jedan od heroja otadžbinskog rata protiv Napoleona, Mikljinim starim prijateljem iz Beograda, koji se skrasio u Njujorku.

Takvi detalji otkrivaju da u romanu ima dosta autobiografskih elemenata, premda Miklja insistira da je to roman, znači fikcija. 

Uliksa, koji je bio sumoran, melanholični starac, dolazak ćerke i unuke da se vide makar na dva dana, transformiše u srećnog čoveka koji je shvatio da se sreća krije u malim stvarima i da ovo putovanje nije bilo uzaludno. 

Autor: Vera Kondev

Izvor: Nedeljnik