Upoznajte antičku Grčku kroz Lagunine naslove: Knjige koje će vas pripremiti za Nolanovu „Odiseju“
Prema rečima kritičara, „Odiseja“ Kristofera Nolana „prožima mit iskonskim ljudskim osećanjem, oživljavajući drevnu avanturu veličanstvenim zamahom i vrhunskim radom svog kolosalnog ansambla“.
Foto: Magnific
Ako je suditi po prvim reakcijama publike i ljubitelja književnosti, „Odiseja“ Kristofera Nolana jedan je od najiščekivanijih filmova godine. Još od prve najave bilo je jasno da neće biti reč o klasičnoj ekranizaciji Homerovog epa, već o autorskom viđenju jednog od najvažnijih dela svetske književnosti.
Poznat po spektakularnom vizuelnom izrazu i sklonosti ka narativnim eksperimentima, Nolan je i ovog puta izazvao brojne rasprave. Pored načina na koji je ispričao priču, pažnju su privukli izbor glumačke postave, kostimografija, ali i slobode koje je reditelj uzeo u odnosu na Homerov original. Dok jedni smatraju da ovakav pristup drevnim mitovima daje novi život, drugi postavljaju pitanje gde prestaje adaptacija, a počinje sasvim novo delo.
Istovremeno, obnovljeno je interesovanje i za sam prevod „Odiseje“ na koji se Nolan oslanjao tokom rada na filmu, a to je prevod Emili Vilson – prvi potpuni prevod ovog epa na engleski jezik koji je potpisala žena. Rasprave o vernosti originalu i slobodama koje prevodilac može da uzme još jednom su pokazale da „Odiseja“, ni posle više od dve i po hiljade godina, ne prestaje da inspiriše nova čitanja, tumačenja i umetnička preispitivanja.
Sa sigurnošću možemo reći da su Homerovi epovi uticali i utiču i dalje na sve sfere umetnosti, a savremena književnost nije izuzetak. Danas imamo i romansirane verzije koje prate neke od najpoznatijih likova ovih klasičnih priča.
Bez obzira na to da li ćete prvo pogledati film ili se najpre vratiti knjigama, jedno je sigurno – poznavanje antičke Grčke, njenih mitova, istorije i junaka učiniće ovo iskustvo daleko bogatijim. Zato smo izdvojili Lagunine naslove koji će vas povesti kroz svet bogova, heroja, filozofa i ratnika, ali i kroz moderna književna prepričavanja koja drevnim pričama daju potpuno novu dimenziju.
Za ljubitelje fikcije
1. „Ahilova pesma“ – Madlin Miler
Madlin Miler nam kroz ovaj roman pripoveda izuzetno potresnu, čarobno maštovitu verziju Trojanskog rata, bolnu priču o ljubavi, ali i o silnoj bici između bogova i kraljeva, spokoja i časti, besmrtne slave i ljudskog srca.
Zašto pročitati ovu knjigu? Zato što ni priča o Odiesju ne bi postajala bez Trojanskog rata. Ovaj roman pruža emotivnu pozadinu događaja koji prethode Homerovom epu i omogućava da bolje razumemo svet heroja čije posledice Odisej nosi na svom dugom putovanju kući. U pitanju je priča o ljubavi između Ahila i Patrokla, ali i o sukobu između slave i ljudskosti, slobodne volje i sudbine u kojoj će svi ljubitelji književnosti uživati.
2. „Kćeri Sparte“ – Kler Hejvud
Muškarci su milenijumima pričali legendu o ženi čije je lice pokrenulo hiljadu brodova – ali sada je vreme da čujemo njenu stranu priče. Ovo je priča o tajnama, ljubavi i tragediji žena koje stoje iza najrazornijeg rata u mitologiji, zloglasne Helene i njene sestre Klitemnestre.
Nolanova adaptacija u fokus stavlja likove koji često ostaju u pozadini, kao i ovaj roman koji na moderan način pokazuje kako veliki mit izgleda kada ga posmatramo očima žena koje su morale da žive sa posledicama odluka velikih heroja.
3. „Klitemnestra“ – Kostanca Kazati
Kada pročitate „Kćeri Sparte“, nastavite priču o sestri koja često ima sporednu ulogu – Klitemnestri. Kostanca Kazati vešto pripoveda priču o ovoj spartanskoj princezi, jakoj i snalažljivoj ženi, zaštitnički nastrojenoj prema nežnijoj sestri Heleni i u svemu ravnoj muškarcima.
Ako vas interesuju porodični sukobi, osveta i moralne dileme koje su često srž grčkih mitova, pa i priče o Odiseju i njegovoj porodici, Klitemnestrina priča će vam se dopasti jer roman prikazuje da su antički junaci često složeniji i da ih nije lako podeliti na heroje i zlikovce.
4. „Ćutanje devojaka“ – Pet Barker
Pre „Odiseje“ pratite dešavanja „Ilijade“ kroz oči jedne od zaboravljenih, ali ključnih junakinja, Briseide, koja će progovara u ime hiljada žena koje su živele iza kulisa logora grčke vojske, od robinja, do pralja koje su pripremale mrtve za sahranu, svih onih koje su nestale iz sećanja.
Dok epovi prate kraljeve i velike ratnike, ova priča je dala glas onima koji na velikoj pozornici nisu zauzeli centralno mesto. Upravo zato će ovaj roman biti savršena dopuna svim modernim reinterpretacijama grčkih mitova.
Za ljubitelje publicistike
5. „Godinu dana u životu stare Grčke“ – Filip Metizak
Napisana duhovitim i pristupačnim stilom, ova knjiga vas vraća u 248. godinu pre naše ere i pruža vam priliku da provedete godinu dana u raznolikom društvu starih Grka, ali i da osetite kako kulminira uzbuđenje uoči 133. Olimpijskih igara.
Zašto preporučujemo ovu knjigu? Film i ep prikazuju heroje, bogove i kraljeve i mitološka bića, ali ova knjiga otkriva kako su živeli obični ljudi, što je Odisej i bio.
6. „Sažeta istorija: Antička Grčka“ – Eli Makin Roberts
U ovih 176 stranica upoznajte veličanstveni svet antičke Grčke, kolevke zapadne civilizacije, otkrijte heroje, bogove i revolucionarne ideje i upustite se u nezaboravnu odiseju (pun intended).
Ako želite brz, ali sadržajan uvod u veliku i bogatu istoriju antičkog sveta koji je iznedrio jedne od najvećih epova Evrope pre gledanja filma ili čitanja Homera, ova knjiga pruža upravo ono osnovno znanje koje pomaže da se razume širi istorijski kontekst.
7. „Grci: Celokupna istorija“ – Roderik Biton
Ipak, ako želite opširniju istoriju antičke Grčke, pročitajte ovu knjigu. Sprovešće vas od Mikenjana bronzanog doba, preko osnivanja grčkih polisa, osvajanja Aleksandra Velikog i vizantijskog uvođenja hrišćanstva, pa sve do 21. veka.
Šta ova knjiga nudi čitaocima? Pokazuje kako su se mitovi, politika, religija i kultura razvijali kroz više od tri hiljade godina, otkrivajući koliko je antička Grčka oblikovala svet u kojem danas živimo.
8. „Klasični svet u malim zalogajima“ – Mark Danijels
Predstavljajući glavne aspekte antičkog sveta u preglednim i informativnim celinama, uz brojne mape i ilustracije, „Klasični svet u malim zalogajima“ je idealan uvod za svakog čitaoca koji želi da sazna više o svetu antičke Grčke i Rima.
Ako vas Nolanov film inspiriše da istražite dalje, ovo je jedan od najlakših i najpristupačnijih načina da proširite svoje znanje bez osećaja da čitate udžbenik.
Za klince
9. „Mitovi, čudovišta i bogovi u staroj Grčkoj“ – Džejms Dejvis
Bogato ilustrovana, napisana u stilu stripa, ova knjiga je savršen uvod za školarce u svet grčkih boginja i heroja, kroz pripovesti o ljubavi, gubitku, pohlepi, ljubomori i hrabrosti.
Posle filma ili razgovora o grčkim mitovima, ovo je idealan način da deca upoznaju iste junake kroz zabavan, vizuelno atraktivan format. Ovo je knjiga u kojoj ćete zajedno kao porodica uživati.
10. „Kako se nekad živelo“ – Ben Habard
Istražite sa svojim mlađima kako su Sumeri, Skiti, Egipćani, samuraji, Grci, Rimljani i mnogi drugi drevni narodi živeli, uz prelepe ilustracije i pregršt zanimljivih istorijskih činjenica.
Šta pruža ova knjiga mladim čitaocima? Pomaže najmlađima da antičku Grčku ne dožive ne samo kao svet bogova i ratova već kao stvarnu civilizaciju sa bogatom kulturom i svakodnevnim životom.
Za superradoznale
Bonus 1: „Kako je svet stvorio Zapad“ – Džozefina Kvin
Priča kaže da je Zapad izgrađen na idejama i vrednostima antičke Grčke i Rima, koje su nestale iz Evrope tokom Mračnog doba, a zatim su ih ponovo otkrili renesansni humanisti. Autorka pruža novi narativ prateći milenijume globalnih susreta i razmena koji su izgradili ono što se danas naziva Zapadom.
Ako vas „Odiseja“ navede da razmišljate o tome kako nastaju mitovi i civilizacije, ova knjiga pruža sasvim novu perspektivu na istoriju sveta, a naročito Zapada kakav danas postoji.
Bonus 2: „Aleksandar Veliki“ – Entoni Everit
U knjizi „Aleksandar Veliki“ upoznajemo radoznalog makedonskog kraljevića, opčinjenog naukom, istraživanjima, i „Ilijadom“. Ali i njegovu mračnu stranu, okorelog osvajača, koji je slavio svaki rat i ponekad činio svirepa zverstva.
Ova knjiga možda govori o jednom od najvećih vladara antičkog sveta, ali istovremeno pokazuje koliko su Homerovi epovi vekovima oblikovali ideale herojstva, časti i slave, inspirišući čak i istorijske ličnosti poput Aleksandra Velikog.
Bonus 3: „Persijanci: Doba velikih vladara“ – Lojd Levelin-Džouns
Naši pojmovi o Persijskom carstvu tradicionalno potiču iz istorija koje su pisali Grci, kao što je Herodot, ali se profesor Levelin-Džouns poziva na originalne ahemenidske izvore, natpisima iz tog vremena, umetnosti i najnovijim arheološkim otkrićima, i tako stvara autentičnu, persijsku verziju, te izvanredne prve velike antičke imperije.
Homerov svet nije postojao izolovano. Razumevanje najveće sile sa kojom su se Grci susretali otvara potpuno novu sliku antičkog sveta i podseća da se istorija uvek može posmatrati iz više različitih uglova.
Bilo da vas više privlače mitovi, istorija, filozofija ili savremeni romani inspirisani antičkim svetom, ovi Lagunini naslovi pomoći će vam da dublje razumete Odisejev put, Trojanski rat i bogato nasleđe koje i danas inspiriše autore, umetnike i čitaoce širom sveta. A možda će vas upravo neka od ovih knjiga podstaći da se, baš poput Odiseja, i sami otisnete na nezaboravno putovanje – ovoga puta kroz stranice dobre knjige.
Autor: Bojana Dragić
