Svaka priča na svetu ima jedan od šest osnovnih zapleta
Istraživači su analizirali preko 1700 romana i otkrili šest tipova priča – da li se to može primeniti i na naše omiljene priče?
„Moj najlepši doprinos kulturi“, kaže romanopisac Kurt Vonegat opisujući svoj stari master rad iz antropologije, „odbijen je kao suviše jednostavan i preterano zabavan“. Teza je nestala bez traga, ali Vonegat je nastavio da čitavog života promoviše veliku ideju na kojoj je bila zasnovana, a koja glasi: „priče imaju formu koju je moguće predstaviti grafikonom“.
U jednom predavanju iz 1995, Vonegat je na tabli skicirao različite krivulje kojima je predstavio načine na koje se, kako priča odmiče, menja sudbina glavnih junaka, i to na osama koje se kreću od 'dobrog' ka 'lošem'. Među krivuljama su 'čovek u rupi', priča u kojoj junak upada u nevolju i uspeva da se iz nje iskobelja („ljudi obožavaju tu priču, nikad im ne dosadi!“), i 'momak dobija devojku', u kojoj junak pronalazi nešto divno, zatim to gubi, a onda ga na kraju ponovo pronalazi. „Ne postoji razlog zbog čega priče u pojednostavljenom obliku ne mogu da se unesu u računar“, izjavio je. „To su divni oblici.“
Zahvaljujući novim tehnikama za analizu teksta, to je i urađeno. Profesor Metju Džoukers sa državnog Univerziteta u Vašingtonu, a kasnije i istraživači sa Instituta za komjutersku analizu priča sa Univerziteta u Vermontu, analizirali su podatke iz hiljada romana i otkrili šest osnovnih tipova priča – možete ih nazvati arhetipovima – koji predstavljaju građu za složenije priče. Istraživači iz Vermonta opisuju šest oblika priča u osnovi više od 1700 romana na engleskom jeziku:
Od trnja do zvezda – postepeni napredak od loše do dobre sreće.
Od zvezda do trnja – pad sa dobrog na loše, tragedija.
Ikar – uspon, a zatim pad.
Edip – pad, uspon, a zatim ponovo pad.
Pepeljuga – uspon, pad, uspon.
Čovek u rupi – pad, uspon.
Istraživači su koristili analizu osećanja – statističku tehniku koja se često koristi u marketingu za analizu statusa na društvenim mrežama – svakoj reči se dodeljuje određeni „sentimentalni ishod“, zasnovan na podacima dobijenim od određene ciljne grupe. U zavisnosti od izabranog rečnika, reč može biti kategorisana kao pozitivna (sreća) ili negativna (tuga), ili može biti povezana sa jednom ili više od osam suptilnije diferenciranih emocija, uključujući strah, radost, iznenađenje i iščekivanje. Na primer, reč 'sreća' je pozitivna, i asocira na radost, poverenje i iščekivanje. Reč 'ukinuti' je negativna i vezuje se za ljutnju.
Primenite ovu vrstu analize na bilo koji roman, pesmu ili dramu na osnovu dobijenih rezultata možete da vidite kako se raspoloženje menja kako tekst odmiče, otkrivajući neku vrstu emocionalnog narativa. Iako ovo nije najsavršenija alatka – reči se posmatraju izolovano, ignoriše se kontekst – može biti iznenađujuće informativna kada se primeni na veće delove teksta, što je pokazao i jedan blog o romanima Džejn Ostin, autorke Džulije Sigl, data-analitičara. Alatke potrebne za ovu vrstu analize su svima dostupne, kao i veliki broj autorskih dela na „Gutenberg projektu“.
Izvor: bbc.com
Prevod: Maja Horvat
