Strah od emigracije – priče iz radikalne vizure
U sredu, 10. novembra, u 13 sati u Delfi Caféu održana je promocija zbirke priča Žarka Radakovića „Strah od emigracije“. Na promociji su govorili Dejan Mihailović, urednik IP Laguna, David Albahari, pisac i autor predgovora i autor Žarko Radaković.
Dejan Mihailović je istakao izuzetnu proznu vrednost „Straha od emigracije“. „Lišen patetike i nostalgije, vatreni pristalica progona opštih mesta i iz književnosti i iz istorije, Radaković je radikalni zagovornik ’diskontinuiteta’, svaka je ’priča’ u ovoj knjizi mali prilog njegovoj tehnici diskontinuiteta“, rekao je Dejan Mihailović, insistirajući na toj konstanti. Destrukcijom svih obrazaca pripovedanja, ironičnim odnosom prema otrcanim frazama i prepisivanju stvarnosti, sklonošću ka apsurdu, razarajući tekst kao postupak po sebi, Radaković je, po rečima Dejana Mihailovića, stvorio različit, sebi svojstven vokabular. Na taj način, pojam emigracije se više ne shvata kao nešto spoljašnje – odnos prema tuđini, već i kao nešto unutrašnje, lično, kao intimna emigracija.
David Albahari je potvrdio reči iz svog predgovora govoreći, takođe, o Radakovićevom vokabularu, o tom izmeštenom pogledu na stvarnost i život u inostranstvu. Albaharijevo lično i stvaralačko iskustvo podudara se sa Radakovićevim budući da obojica stvaraju na maternjem jeziku, a u stranom lingvističkom okruženju. Proces stvaranja u tuđini David Albahari duhovito je opisao kao rad dvojnika, pisanje u kome je sam autor istovremeno i svoj dvojnik, neko ko mu gura pero i ko ga štiti ili sapliće, ali svakako kao dvostruko postojanje. Samim tim, pisanje postaje manje samotno.
Dejan Mihailović je istakao izuzetnu proznu vrednost „Straha od emigracije“. „Lišen patetike i nostalgije, vatreni pristalica progona opštih mesta i iz književnosti i iz istorije, Radaković je radikalni zagovornik ’diskontinuiteta’, svaka je ’priča’ u ovoj knjizi mali prilog njegovoj tehnici diskontinuiteta“, rekao je Dejan Mihailović, insistirajući na toj konstanti. Destrukcijom svih obrazaca pripovedanja, ironičnim odnosom prema otrcanim frazama i prepisivanju stvarnosti, sklonošću ka apsurdu, razarajući tekst kao postupak po sebi, Radaković je, po rečima Dejana Mihailovića, stvorio različit, sebi svojstven vokabular. Na taj način, pojam emigracije se više ne shvata kao nešto spoljašnje – odnos prema tuđini, već i kao nešto unutrašnje, lično, kao intimna emigracija.
David Albahari je potvrdio reči iz svog predgovora govoreći, takođe, o Radakovićevom vokabularu, o tom izmeštenom pogledu na stvarnost i život u inostranstvu. Albaharijevo lično i stvaralačko iskustvo podudara se sa Radakovićevim budući da obojica stvaraju na maternjem jeziku, a u stranom lingvističkom okruženju. Proces stvaranja u tuđini David Albahari duhovito je opisao kao rad dvojnika, pisanje u kome je sam autor istovremeno i svoj dvojnik, neko ko mu gura pero i ko ga štiti ili sapliće, ali svakako kao dvostruko postojanje. Samim tim, pisanje postaje manje samotno.
Žarko Radaković je govorio o svom odnosu prema jeziku, o svom životnom iskustvu u Nemačkoj, odvojenosti i prisnosti sa srpskim jezikom. „Strah od emigracije“ originalno je napisan 1982. godine, ali su je jugoslovenski izdavači tada odbili s obrazloženjem da je ovu zbirku, iako veoma zanimljivu, teško klasifikovati i svrstati u određeni žanr. Razočaran, ali ne i obeshrabren, Žarko Radaković je sačuvao netaknuti tekst čiju je vrednost 2010. godine prepoznao Igor Marojević, pisac i urednik Lagunine edicije „Meridijan“.
„Strah od emigracije“ snažan je prozni izraz koji izlazi iz jednog medija i funkcioniše zajedno sa fotografijama, dokumentima, isečcima iz novina, i samim tim prevazilazi linearnost književnog izraza. To je svojevrsno putovanje u ono stanje svesti koje preispituje mogućnost odlaska iz svoje zemlje ali ne podučava i ne tretira čitaoca kao korisnika uputstva za upotrebu, već ga intelektualno stimuliše.
