„Sloboda narodu!“ Terija Pračeta

Kada započne novi serijal, čitalac često očekuje da nastavak bude bolji od prethodne knjige. Logično. Što duže piše, pisac će biti bolji. Nažalost, život nije tako jednostavan, i biće pisaca, poput Terija Pračeta, koji krše pravila. To se dogodilo kada je Pračet napisao „Slobodu narodu!“, prvu od četiri knjige u ovom podserijalu, koja je istovremeno 30. knjiga u njegovom divnom Disksvetu.

Kao što sam pomenuo, Pračetov serijal o Tifani Bolan (pored „Noćne straže“) od mene dobija ocenu 11 od 10. Ali sa novim sistemom ocenjivanja, srećniji sam što ne moram da kršim matematičke zakone i ocenjujem sve četiri knjige ocenom 100 od 100. Dakle, ako ne želite da čitate hvalospev jer vam je srce lišeno svake emocije i radosti, onda u redu, sad prestanite da čitate.

Oni koji su ipak voljni da čitaju preporuku jednog od najboljih literarnih dela mogu da nastave.

„Sloboda narodu!“ započinje putovanjem Tifani Bolan, devetogodišnje devojčice, koja poseduje inteligenciju i mentalnu oštrinu devedesetjednogodišnjakinje. Bolji karakter ima samo Sem Vajms, još jedan Pračetov lik. Kako bi bilo lepo da ih je Pračet spojio u istoj knjizi. Naravno, bio bi to kraj Disksveta u spektakularnoj antieksploziji, ukoliko bi se sukobili, a ne stajali jedno uz drugo.

„Imadeš drugostepene misli i gledovita si, i to ti je i dar i vel’ko prokletstvo. Vidiš i čuješ što drugi ne mogu, svet ti odaje svoje tajne, al’ uvek si kao ona osoba na zabavi što s pićem stoji po strani i ne mož’ da se pridruži. Imaš u sebi taj majucni maličak što ne’ da se istopi i oteče. Ti si od loze Sare Bolan, more, neg’ šta neg’ jesi. Momčine su dovele koga treba.“

Tifanina priča je sjajna i ništa manje od toga. Obično bih rekao „sve je bolja kako se priča razvija“, ali Pračetu ne treba uvod: pokidao je čim se pojavila. Naoružana tiganjem, koji je nasledila od bake, i sa Nak Figlovima kao pomagačima, Tifani kreće u svet kojim vlada Kraljiče, to jest Kraljica, i boreći se sa snovima, bićima iz snova i snevačima, uspeva na kraju da joj oduzme svog lepljivog brata.

Pračet tako opisuje Tifani da se čitalac zapita da li je on u prethodnom životu bio devetogodišnja devojčica. Drska je i izgubljena, ponosna i zabrinuta. Ali nikad ne dozvoljava da joj to zasmeta dok vraća ono što joj po pravu pripada (čak i ako ga ne voli toliko).

Vilinski svet je rastrgnut na komadiće u ovoj pronicljivoj, duhovitoj i inteligentnoj knjizi. I mada se književni kritičari potpuno osvrću na Pračetovu opasnu sposobnost da satirično secira naš svet, „Sloboda narodu!“, knjige o Tifani Bolan i ceo Diskvet mnogo su više od toga. Toliko je ljudskosti i osećanja unutar ove knjige da nećete moći da se oduprete tome da se vratite trenucima svog detinjstva koje nije dotakla teška stvarnost odraslog doba.

„I Tifani je sela pored uzanog kreveta i mislila je na baku Bolan i na malu devojčicu Saru Grizel, koja je onako pažljivo crtala cveće u knjizi, i o tome kako je svet izgubio centar. Nedostajala joj je ta tišina. Sadašnja tišina nije bila od iste vrste. Bakina tišina je bila topla i obujmila bi te. Baka Bolan možda ponekad nije baš mogla da se seti u čemu je razlika između dece i jaganjaca, ali u njenoj tišini si bio dobrodošao, tamo je bilo mesta za tebe. Trebalo je samo i sam da poneseš sopstvenu tišinu.“

Čitalac bi očekivao da „knjiga za tinejdžere“ bude napisana sa manje elana ili inteligencije, ali Pračet pripada školi odraslih koji smatraju da se deca uče tako što im stavite nešto van njihovog domašaja i zatražite im da to zgrabe. Tako da je ova knjiga mnogo više nego knjiga za „starije od 12 godina“, istovremeno vas navodi da razmišljate, osećate, smejete se i plačete, bez obzira na to da li imate 12, 21 ili 42 godine.

Ako niste ranije čitali knjige o Disksvetu, onda počnite od ove. Želećete da čujete više o Tifani, a kada ih sve četiri pročitate, imate gomilu drugih knjiga o Disksvetu, i sve su napisane istom veštinom, sa istom ljubavlju i sve pružaju isti užitak na koji ste naišli kada je Tifani pobedila Kraljicu.

Autor: Džošua Hil

Izvor: fantasybookreview.co.uk

Prevod: Maja Mihajlović