Slavni pisci koji su pored pisanja imali stalni posao

Razapeti između poslovnih i porodičnih obaveza. Mnogi od nas smatraju da nemaju vremena ili energije za obavljanje svih zadataka sa svog spiska, a kamoli da ostvarimo svoj san i napišemo roman. Međutim, čak i ako ne možete ili ne želite da odustanete od svog stalnog posla, nema razloga da odustnete od svojih kreativnih ambicija. Predstavljamo vam šest proslavljenih pisaca koji su imali stalne poslove i pored njih pisali i objavljivali neka od njihovih najvećih dela.

Anton Čehov – lekar

Kao mladić, Čehov je pohađao Medicinsku školu na Univerzitetu u Moskvi, iako je sve vreme izdržavao svoju porodicu (njegov otac je proglasio bankrot) objavljujući kratke šaljive priče o svakodnevnom životu u Rusiji. Postao je lekar 1884. godine i povremeno se bavio medicinom za vreme većeg dela svoje književne karijere. Iako se smatra jednim od najvećih pisaca kratkih priča na svetu, Čehov je takođe pisao klasične drame kao što su „Galeb“, „Višnjik“, „Ujka Vanja“, „Tri sestre“. „Medicina je moja zakonita žena, a književnost je moja ljubavnica“, govorio je Čehov. Dodatna prednost je to što je bavljenje medicinom je obogatilo Čehovljevo književno stvaralaštvo, jer mu je omogućilo da zaviri u sve slojeve ruskog društva, od seljaka do aristokrata.

Franc Kafka – agent osiguranja

Ubrzo nakon završetka studija prava na Univerzitetu u Pragu, mladi Kafka se odlučio za karijeru u oblasti osiguranja, sve vreme odlučan da se uveče bavi pisanjem. Godine 1908. zaposlio se u Institutu za osiguranje radnika od nezgoda u Kraljevini Češkoj. Za vreme svog, skoro decenijskog, rada u ovoj firmi, Kafka je postao poznat po svojoj besprekornoj radnoj etici i desna ruka svog poslodavca. I pored toga je nastavio da piše i u tom periodu, i 1915. godine, napisao je jednu od svojih najpoznatijih kratkih priča „Preobražaj“. Dve godine kasnije, napad tuberkuloze je naterao Kafku da ode na bolovanje. Penzionisao se 1922. godine i preminuo 2 godine kasnije nakon odlaska u Austriju na lečenje u sanatorijumu. Za života, Kafka je objavio samo deo svog opusa. Ostatak njegovih dela ugledao je svetlost dana zahvaljujući Kafkinom dobrom prijatelju i književnom izdavaču, Maksu Brodu, koji nije ispunio autorovu želju da spali sva njegova neobjavljena dela.

Herman Melvil – carinski inspektor

Melvil, koji je bio popularan po nizu romana o svojim avanturama na moru, okrenuo se težoj, kompleksnijoj fikciji od 1840. godine. Kao rezultat, izgubio je veliki broj čitalaca i finansijsku stabilnost. Ne samo da je „Mobi Dik“ loše prošao kod čitalaca i kritičara, već ga je i napor od pisanja doveo do nervnog sloma 1856. godine. „Dolari me proklinju“, napisao je Melvil svome prijatelju Natanijelu Hotornu o svojim poteškoćama da izdržava porodicu. Konačno je obezbedio stalni prihod, 1866. godine (oko 4 dolara dnevno) kao zamenik carinskog inspektora na njujorškim dokovima. Ostao je na tom radnom mestu naredne 22 godine, ali je nastavio da piše noću, vikendom i za vreme odmora. Melvil je preminuo 1891. godine u velikoj meri zaboravljen u književnom svetu, ali veoma zakasnelo objavljivanje njegovog romana „Bili Bad“ 1924. godine je pomoglo pri oživljavanju interesovanja za njegova dela.

Virdžinija Vulf – izdavač

Virdžinija Vulf i njen suprug Leonard su 1917. godine kupili polovnu štamparsku presu i osnovali „Hogart štampariju“, nazvanu po njihovom domu u londonskom predgrađu Ričmond. Leonard je smatrao da će štamparija dati Virdžiniji, čije je mentalno zdravlje bilo nestabilno, nešto čime će okupirati svoj um kada ne piše; ovo dvoje pisaca su takođe želeli da objavljuju i svoja dela a da ne moraju da se nose sa dosadnim urednicima. Virdžinija je volela da se bavi ovim poslom, a svojoj sestri je napisala: „Ne možeš da zamisliš kako je ovaj posao uzbudljiv, umirujuć, plemenit i kakvo zadovoljstvo mi pruža.“. Vulfovi su objavljivali i dela drugih autora, uključujući dela Ketrin Mansfeld, T.S. Eliota i Sigmunda Frojda (mada su odbili da objave „Uliksa“ Džejmsa Džojsa) i do tridesetih godina dvadesetog veka „Hogart“ je postao velika izdavačka kuća. Virdžinija je ustupila svoju polovinu vlasništva kompanije Džonu Lemanu 1938. godine, tri godine pre nego što je izvršila samoubistvo.

T. S. Eliot – bankarski službenik i izdavač

Godine 1917, kada je imao 29 godina, T. S. Eliot je počeo da radi u službi platnog prometa sa inostranstvom u londonskoj „Lojds“ banci i na tom mestu će ostati narednih osam godna. Tačno na pola tog perioda, T. S. Eliot je objavio svoju maestralnu pesmu „Pusta zemlja“, koja mu je donela međunarodno priznanje, kao i mnoge druge pesme i eseje. Eliot je toliko uživao u rutini svog posla, da je čak odbio kada su mu neki od članova slavne Blumsberi grupe ponudili da za njega osnuju novčani fond kako bi mogao da napusti posao u banci. Napustio je posao u banci tek kada je prešao da bude direktor izdavačke kuće „Faber i Faber“ gde je radio sve do svojih sedamdesetih godina. Dok je bio na toj poziciji objavljivao je i svoju poeziju, nadgledajući i objavljujući i dela drugih autora kao što su Ezra Paund, V. H. Oden, Marijen Mur, Luis Meknis i Ted Hjuz.

Toni Morison – urednica i profesorka

Nakon što je predavala književnost na Teksas Sautern Univerzitetu kao i na Hauard Univerzitetu, Toni Morison je počela da radi kao urednik odeljenja za udžbenike u izdavačkoj kući „Rendom haus“ u Sirakjuzu, država Nju Jork, 1964. godine. S obzirom na to da je neposredno pre toga postala samohrana majka dvojice dečaka, ustajala bi pre zore kako bi radila na onome što će kasnije postati njen prvi roman „The Bluest Eye“ (1970). Morisonova je kasnije prešla da radi u njujoršku kancelariju „Rendom Hausa“ kao urednica fikcije, iako je u to vreme objavljivala svoja dela u izdavačkoj kući „Knopf“ (koja je bila u vlasništvu „Rendom hausa“). Tek nakon objavljivanja trećeg romana, „Solomonova pesma“, koji je 1977. dobio Nacionalnu nagradu Kruga Književnika, Morisonova je prestala da radi kao urednica. Kasnije je predavala književnost na državnom Univerzitetu države Nju Jork, na Univerzitetu Albani i na Prinstonu. Sve vreme je uvećavala broj svojih dela, koja će joj 1993. godine doneti Nobelovu nagradu za književnost.

http://www.history.com