Sedam interesantnih činjenica o piscima
Zanimljivosti iz života umetnika oduvek su privlačile pažnju javnosti. U mnoštvu lista trivija o književnicima, koje se mogu naći na internetu, izdvojili smo ovih sedam podataka koji su nam zvučali interesantno.
Foto: Pexels
Kormak Makarti je preko pedeset godina pisao na istoj pisaćoj mašini. Kada se pokvarila, dao ju je na aukciju, a novac je poklonio Institutu Santa Fe. Mašina je 2009. godine prodata za 250.000 dolara.
Boris Pasternak, ruski pisac koji je napisao roman „Doktor Živago“ prvi je autor koji je odbio da primi Nobelovu nagradu za književnost. Nekoliko meseci nakon što mu je 1958. dodeljena nagrada, odbio je da je primi, iz straha da će Sovijetski savez uhapsiti njega i njegovu porodicu. Pasternakov sin je tek 1989, u Švedskoj, u ime svoga oca, preuzeo nagradu.
Romantičarska legenda, Lord Bajron, uvek je putovao sa desetak životinja. Neke od njih je iz vikendice u Engleskoj preneo u Veneciju, kao na primer deset konja, tri majmuna, tri pauna, osam pasa, pet mačaka, jednog ždrala, orla, sokola i kravu.
Pre nego što je postao poznat, argentinski autor Horhe Luis Borhes kreirao je reklame za jogurt. Svako mora odnekud da počne, zar ne?
Kada je jedan od sudija za Bukerovu nagradu pročitao knjigu „Godina potopa“ autorke Margaret Atvud, iz besa ju je bacio preko čitave sobe. Ljudi koji su prisustvovali tome, kazali su da ju je bacio toliko jako, da je knjiga napravila udubljenje u zidu. Ali nemojte da vam bude krivo, jer je Atvudova već osvojila Bukerovu nagradu 2000. godine, za roman „Slepi ubica“.
Pas Džona Stajnbeka pojeo je prvi rukopis za roman „O miševima i ljudima“. Srećom, Stajnbek je tada napisao tek prvu polovinu knjige, a kasnije je autor kazao prijatelju da je to sigurno bio znak da treba da napravi neke izmene u romanu.
Francuski autor Emil Zola umro je 1902. godine, od trovanja ugljen-monoksidom, usled začepljenja dimnjaka. Još uvek se vodi rasprava o tome da li je njegova smrt bila nesrećni slučaj ili je ubijen zbog toga što je podržavao oficira francuske vojske, Alfreda Drajfusa.
Prevod: Lidija Janjić
