Kako u njegovom pisanju unutrašnji svet postaje spoljašnji svet i obrnuto? Na koji način tragičan kraj priče može da dovede do katarze? Zašto kaže da je Jugoslavija njegov pokretački eros?
Foto: Nenad Mihajlovic
Zbog čega misli da je vreme u kome živimo vreme neosvešćenih masa? Koliko je aktuelna Šekspirova misao da je „pakao prazan a da su svi đavoli ovde“? Kako je došlo do toga da postoje organizacije koje manipulišu bolom majki koje su izgubile svoje sinove u ratu na ovim našim prostorima... samo su neke od tema o kojima govori austrijski nobelovac Peter Handke u ekskluzivnom razgovoru koji je dao Nedi Valčić Lazović u svojoj kući u Šavilu kraj Pariza, krajem decembra 2019. godine.
Rođen 1942. u Grifenu u Austriji, Peter Handke školovao se u Tanzenbergu i Klagenfurtu, u Gracu studirao prava, a u književni svet uleteo poput meteora. Sa dvadeset četiri godine objavio je svoj prvi roman „Stršljeni“, napisao komad „Psovanje publike“, a zatim i „Kaspara“. Sa trideset godina iza sebe ima romane „Golmanov strah od penala“, „Kratko pismo za dugi rastanak“ i „Nesreća bez želja“, nekoliko velikih drama i zbirki poezije kao i tri filma – opus koji mu je već tada donosi status jednog od najboljih i najsamosvojnijih evropskih autora!
Krajem osamdesetih bio je jedan od retkih, ako ne i jedini evropski intelektualac koji je ustao protiv razbijanja Jugoslavije. O Jugoslaviji i o Srbiji napisao je brojne knjige i putopisne eseje, uključujući i „Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine ili Pravda za Srbiju“, zbog koje će 1996. u zapadnim medijima biti pokrenuta prava hajka na pisca čiji eho odjekuje do danas. Jugoslovenskim temama bavio se, između ostalih, i u delima „Ponavljanje“, „Moja godina u Ničijoj uvali“, „Pitajući u suzama“ o bombardovanju SR Jugoslavije , „Vožnja čunom ili Komad za film o ratu“ iz 1999, „Moravska noć“...
Opus Petera Handkea broji preko devedeset naslova – pozorišnih komada, romana, eseja, poezije, filmova... Za svoju književnost dobio je sve nagrade koje jedan pisac može da dobije – sve do one najveće – Nobelove nagrade, koja mu je dodeljena nekoliko dana nakon njegovog 77. rođendana, 10. decembra 2019. godine.
Urednik i autor: Neda Valčić Lazović
Snimatelj: Dejan Jovanović
Reditelj: Ivana Stivens
Izvor: YouToube / Kulturno-umetnički program RTS-a
Autor: Peter Handke
