Roman „Svetlo između okeana“ na putu da osvoji svet

„Laguna” je, izgleda, „nanjušila“ na vreme da debitantski roman M. L. Stedman „Svetlo između okeana“ ima potencijal da postane globalni hit, a da pri tome osvoji naklonost strogih kritičara, i da poseduje potencijal za literarne nagrade pa se potrudila da već stigne u srpske knjižare.

Inače, njenog srpskog izdavača zaintrigirala je vest da je devet britanskih izdavača učestvovalo u licitaciji za dobijanje autorskih prava za rukopis, misteriozne autorke, koja je hrabro tražila šestocifreni iznos. To je uticalo da se odmah, nakon britanskog, početkom ove godine, već u junu pojavilo i američko izdanje, a već je najavljena i ekranizacija. U međuvremenu, autorska prava za „Svetlo između okeana“ prodata su u 27 zemalja, što podstiče i druge izdavače da se pridruže.

Srpski čitaoci imaju priliku da roman čitaju pre mnogih, a „Laguna“ očekuje da će to biti najtraženiji naslov na beogradskom Sajmu knjiga.

O autorki se veoma malo zna, čak se ne zna ni datum rođenja osim da se rodila u Pertu (Australija) i da je u Londonu radila kao advokat, a iza slova M krije se ime Margot. Američki izdavač je uslovio da mora da da nekoliko intervjua, ali ona insistira da se njen lični život nikoga ne tiče, jer nema nikakve veze sa romanom koji je plod fikcije. Otkrila je da je od detinjstva bila fascinirana lepotom „slaganja reči“, ali da je tek pre 15 godina, radeći do kasno u kancelariji, donela odluku da se posveti pisanju. U jednom od dva-tri intrvjua, koje sada svi prepisuju, ispričala je da je angažovala instruktora za kreativno pisanje, pa je jedan odmor u Grčkoj posvetila pisanju priče „Bekstvo“, a pošto je dobila pohvale, upisala se na kurs kreativnog pisanja na Univerzitetu Londona. Nastavila je da piše kratku prozu i pošla u potragu za agentom, koji bi se starao za plasman. Neki od njih je primetio da jedna od priča ima potencijal da preraste u roman i Stedmanova je prionula na posao.

„Pišem intuitivno, prvo sam pred očima imala svetionik, onda mi se pojavila žena kraj njega, zatim da je to neko ranije vreme. To je bio zametak iz koga je nastao roman” poverila se ona.

Iz želje da uverljivo opiše mesto i vreme radnje, izabrala je da pomno istraži sve što je mogla da sazna o svetionicima, o svetioničarima, o životu na tim pustim mestima, o obali zapadne Australije, o Prvom svetskom ratu i godinama koje su sledile.

Odlučila je da njen glavni junak bude ratni veteran koji se, posle trauma iz rovova na zapadnom frontu, odlučio da postane svetioničar i to na nenastanjenom udaljenom ostrvu na Pacifiku.

Dokazano hrabar, častan, uveren da poštovanje društvenih pravila razlikuje civilizovanog čoveka od divljaka Tom Šerbon, dovodi na pusto ostrvo, gde brod za snabdevanje svraća četiri puta godišnje, nevestu Izabel koja čezne da postane majka. Nakon tri spontana abortusa rađa dete koje umire odmah nakon porođaja i baš u tom času more izbacuje na obalu mrtvog muškarca i tek rođenu bebu. Za Izabel je to „dar s neba“ i ona nagovara Toma da bebu, koju su nazvali Lusi, prisvoje iako njemu savest nalaže da ceo slučaj prijavi vlastima.

To je prilika da spisateljica postavi egzistencijalna pitanja i moralne dileme i to na način koji joj je doneo nepodeljene pohvale kritičara.

Mogu li Tom i Izabel zadržati Lusi znajući da je njena biološka majka uporno traži ? Šta je bolje za Lusi, da ostane sa njima, ili je njeno mesto kraj biološke majke? Zašto se našla sa biološkim ocem na pučini? Da li će kod Toma pobediti ljubav prema Izabel ili njegov osećaj pravde?

Autor: Vera Kondev