Serijal „Sedam sestara“ je trenutno jedan od najčitanijih na planeti i obožavaoci ne mogu da dočekaju poslednju knjigu kojom će priča biti zaokružena. Lusinda Rajli, autorka bestseler serijala koji je prodat u više miliona primeraka, sastala se letos u virtuelnom razgovoru sa jednim od svojih izdavača, Džeremijem Trevatanom, kako bi odgovorila na pitanja svojih obožavalaca iz Južnoafričke republike. Donosimo vam deo tog razgovora.

Serijal o sedam usvojenih sestara je osvojio čitaoce širom sveta pa tako i Južnoafričku republiku. Organizovali smo ovaj razgovor sa književnom mega zvezdom pre svega zbog obožavalaca u ovoj zemlji. Zdravo, Lusinda, ili kako te ja zovem – Lulu.

Zdravo svima. Mnogo mi je drago što mogu ovim putem da pozdravim ljude u Južnoafričkoj republici. Hvala svim prodavcima knjiga i čitaocima što ste prihvatili serijal „Sedam sestara“ i jedva čekam da dođem i posetim vas. Zanimljivo je da sam obišla veći deo sveta, ali nikada nisam bila u Južnoafričkoj republici. Nadam se da će se svet uskoro vratiti u normalu i da ću moći da upoznam neke od svih čitalaca i pijem čuveno vino.

Sakupili smo mnogo pitanja čitalaca, ali najčešće je: kada će biti objavljen sledeći roman serijala?

Dobro, gospodine izdavaču, izvolite i recite nam. (smeh)

Zavisi od toga kada dobijemo rukopis, ali nadamo se da će biti objavljen u proleće 2021. godine.

Nadam se da ću prvi rukopis predati krajem oktobra, početkom novembra.

Moram ovom prilikom da kažem čitaocima: knjige su obimne, kao što znate, a trudim se da objavljujem jednu godišnje. Kako bih ih napisala, moram mnogo da istražujem tako da radim doslovno 24/7 i oprostite mi ako neku knjigu objavim kasnije nego što je očekivano. Kao što moj izdavač zna, za ovakve knjige piscima je obično potrebno oko tri godine, a ja se trudim da je završim za godinu dana.

To je istina. Koje su poslednje informacije koje imaš o televizijskoj adaptaciji?

Sve je bliže i bliže zvaničnom početku. Proces pregovaranja često traje godinama i mislim da smo sve bliže početku rada na projektu. Razmišljam da se uključim u pisanje scenarija jer ovaj serijal je moj magnum opus i niko ne poznaje knjige bolje od mene. Sada samo možemo da držimo palčeve da će sve proći kako treba da i da će uskoro krenuti snimanje televizijske serije „Sedam sestara“.

Sigurno će ti biti čudno da vidiš likove oživljene na ekranu.

Apsolutno. Imaću reč kada je u pitanju izbor glumaca jer sam izvršni producent. To zvuči ozbiljno kada se tako izgovori, a ni sama nisam sigurna šta to znači. (smeh) Ali znam da ću imati neku vrstu kontrole.

Nastavljamo sa pitanjima čitalaca. Da li si imala gotove osnovne priče o svakoj od sestara pre nego što si počela da pišeš prvu knjigu?

To je jako dobro pitanje i odgovor je – apsolutno ne! (smeh) Jedino sam imala početak i kraj, to je ono što uvek znam kod svojih romana. Sigurna sam da svi čitaoci znaju da je svaka od sestara zasnovana na mitologiji sazvežđa Plejada, njihove osobine su ukorenjene u toj mitologiji. Apsolutno fenomenalana stvar koju sam otkrila tokom putovanja i istraživanja je da u gotovo svakoj kulturi, osobine ovih sestara su identične. Na primer, Maja je uvek najlepša, ali i usmaljenica. Za Ali se uvek vezuje more i unutrašnja snaga. Star i Sisi su manje poznate, ali sam se trudila da sakupim što više osnova za njih i svaka priča se ogleda u mitološkim detaljima koje sam pronalazila širom sveta.

Nikada ne znam u kom pravcu će ići priča. Kada sam pisala o poslednjoj sestri nisam bila sigurna šta će se sve dogoditi. Nikada ništa ne zapisujem, sve ide iz glave, tako da sam potpuno uključena u sve njihove odluke i često se iznerviram kada krenu pogrešnim putem i naprave neke greške. Ponekad se desi nešto tužno, kao na primer juče, pa sam se rasplakala i... zamislite koliko je to tragična scena kada sam sama sa sobom u prirodi i jecam u telefon. (smeh) Ali nadam se da kada mene nešto toliko dirne kao pisca, da će imati isti efekat i na čitaoca.

Kako izabereš istorijsko nasleđe za svaku sestru?

Ovo je priča o ženama namenjena ženama, reč je o sestrinstvu, i želela sam da pišem o ženskom iskustvu kroz istoriju. Početak serijala, Majina priča, sadrži pripovest o izgradnji statue Hrista u Riju jer se namestilo da kada sam počela da razmišljam o ovom serijalu, bila sam u Brazilu. Postala sam opsednuta statuom i par nedelja kasnije sam upoznala unuku arhitekte Ejtora da Silva Koste, Belu, koja mi je dala toliko detalja i bila je predivna da sam jedan od likova u romanu nazvala po njoj.

Druga knjiga je recimo vezana za Norvešku jer sam oduvek bila opsednuta tom zemljom. Moj otac je mnogo putovao i kada se vratio sa jednog od tih putovanja, doneo je ploču. Imala sam možda četiri godine. Rekao mi je da je to najlepša muzika na svetu i to je postala muzička podloga mog detinjstva. Želela sam da znam kako je ta muzika stvorena i tako je, iz mog interesovanja, nastala priča o istoriji druge sestre.

Nadam se da ovim odgovaram na postavljeno pitanje. Uvek je reč o tome šta me zanima i pokreće moju maštu, potiče iz moje ljubavi prema istoriji. Na putu istraživanja otkrila sam mnoge neverovatne stvari.

Kako uspevaš da sinhronizuješ vremenske tokove u svakoj priči sa celokupnim serijalom?

Sjajno pitanje jer sam već rekla da ništa ne zapisujem. Držim stvari u glavi i diktiram, kada dođe do uređivačkog procesa, naravno proverim sve detalje. Ali zaista ne znam kako mi sve to uspeva, znam da zvuči besmisleno. Svakako još nisam završila serijal tako da hajde da ne budem previše zadovoljna sobom. Jedino što mi je olakšavalo rad je vremenski okvir sadašnjeg trenutka koji se proteže kroz 2007. i 2008. godinu. Sestre se zbližavaju i posebno mi se dopada njihov odnos u poslednjem romanu koji upravo pišem – ima mnogo sestrinske akcije, da se moderno izrazim.

Evo jednog sjajnog pitanja iz perspektive izdavača: da li postoji mogućnost da dobijemo zaseban serijal o sedmorici braće ili sedam majki?

Odmah da kažem da već znam šta ću sledeće pisati, ali... ne mogu da verujem da razgovaramo o ovome i da će se serijal o sestrama uskoro završiti i moraću da odem na terapiju jer će svi moji zamišljeni prijatelji nestati. Ali svakako imam ideju i nisam sigurna kako će se to razviti.

Sada kada pišeš poslednju knjigu, da li bi nešto promenila u prethodnih šest što se ne uklapa?

Dopada mi se ovo pitanje, ali odmah ću reći – ne! Napisane su kada su napisane, ali ne bih ništa menjala u njima. Sada dok pišem sedmu knjigu, jasno mi je da bi mi mnoge stvari bile lakše da su u prošlosti neki delovi napisani drugačije. Ipak mislim da ništa ne bih menjala.

Preuzeto sa: https://www.youtube.com/watch?v=Lc9QXKv2IIs
Prevod: Dragan Matković
Foto: © Kit Riley