Putovanje kroz ljudski organizam – „Telo“ Bila Brajsona
U svojoj novoj knjizi, američko-engleski visoko komercijalni i nagrađivani naučnik i publicista Bil Brajson (1951) raščlanjuje celokupno ljudsko telo, od kože prema unutrašnjosti. Autor analizira čovečiji skelet, pluća, utrobu, usta… i neizbežne bolesti. Jezik knjige je znatno manje naučni nego publicistički; ona se, u umereno didaktičkom stilu, obraća gotovo svim generacijama i profilima publike. Štaviše, odnos prema čitaocu je vrlo negovan, počev od duhovitog i tačnog podnaslova: „Vodič za vlasnike“. Kada se u knjizi i pojavi neki manje poznat termin, Brajson ga podrobno objašnjava.
Štivo obiluje praktičnim, zanimljivim i vrlo značajnim podacima o pulsiranju srca i težini kostiju, o veličini većih i manjih unutarnjih organa, o moći naših antitela koja je tolika da doslovno dan za danom pobeđuje rak... Kako bi tekst bio zanimljiviji, opskrbljen je brojnim informacijama koje na prvi pogled deluju kao kuriozitet (na primer, tokom života pravimo dvesta miliona koraka i lučimo gotovo stotinu hiljada litara pljuvačke; osoba pojede za dan koliko krokodil za mesec; u stanju smo da napravimo, u zavisnosi od mišljenja pojedinih naučnika, od četrdeset jedan do deset hiljada izraza lica). Ima tu i uvrnutih anegdota poput one o pacijentkinji koja je češući glavu došla do mozga ili o Vilijamu Harveju koji je u očajničkom traženju leševa za disekciju, secirao rođenog oca i sestru. Kako čitalac ovog prikaza već može da pretpostavi, knjiga je puna humora, i to neretko crnog.
Kroz „Telo“ se može učiti o sopstvenom organizmu, ali i saznati kako smo došli dovde: autor se bavi evolucijom, ali ne samo ljudskog roda nego i borbe protiv pojedinih bolesti, i načina kako su otkrivane funkcije određenih organa. Drugim rečima, ovo je knjiga zahvaljujući kojoj mnogo bolje saznajemo sebe ali i razvoj tih naših saznanja. I iz tog rakursa ima zanimljivih anegdota, u kojima se čitalac može uveriti da se do ponekog važnog pomaka došlo više zahvaljujući pukoj sreći negoli nauci, koja pak po pravilu napreduje zahvaljujući teškom radu mnogih pojedinaca, a oni većinom ostanu nepoznati: samo retki od njih ulaze u istoriju. Često se, u raznim kontekstima vezanim za ljudsko telo pominju i slavni: na primer, prvi američki predsednik Džordž Vašington i kako su mu na samom kraju 18. veka zbog male infekcije grla lekari izvadili četrdeset procenata krvi usled čega je umro (jedan lekar je predložio da mu blago trlja kožu i dā mu transfuziju krvi jagnjeta kako bi ovaj oživeo, ali ga je porodica poštedela posthumnih neprijatnosti). Dva odeljka ilustracija fokusirana su na osobe koje su imale važnu ulogu u nekom trenutku istorije medicine, ili na pojedine pacijente, a ima i grafičkih prikaza i snimaka određenih delova organizma. S druge strane, Brajson se dotiče tema koje su samo posredno vezane za naše telo, pa tako, objašnjavajući razlike u bojama i nijansama kože, dolazi i do socioloških pitanja poput rasizma.
Iako je Brajsonova dosada najpoznatija knjiga, bez sumnje, „Kratka istorija bezmalo svačega“ (najprodavanije publicističko delo u Velikoj Britaniji u prvoj deceniji dvadeset prvog veka), ovom prilikom jednako je prikladno spomenuti da je on autor nekoliko putopisa. Naime, „Telo“ se osim kao naučno i popularno-esejističko delo, može čitati i kao obiman turistički vodič kroz ljudski organizam. Zaista, u knjizi su sadržani svi elementi koji čine ozbiljniji turizam: iznenađenja, zabava, udaljavanje od spoljnjih aktuelnosti i, naravno, učenje.
Autor: Domagoj Petrović
