U igraonici u TC Zira u utorak, 10. novembra bila je gužva i mališani nisu krili uzbuđenje što su u prilici da sretnu Jelicu Greganović i da im mame ili tate kupe slikovnicu „Mravac Mrav“.

Na ulazu, kao što i priliči jednom tako značajnom događaju, bila je postavljena svetleća reklama na kojoj je najavljivana „žurka za Mravca“, a ispod je bio postavljen plakat na kome je pisalo „slikovnica u svim bojama ljubavi o Mravcu Mravu u igraonici u kojoj raste trava“.

Za male goste bila je pripremljena i specijalna dekoracija koju su izradili njihovi drugari koji posećuju umetničke radionice u toj igraonici, a to su bila razapeta užad na kojima su se „sušile“, istina od papira ali iste kao u slikovnici, majice Mravca na tufne, crvene, žute ili plave, baš kako ih je nacrtao ilustrator, nenadmašni Dobrosav Bob Živković.

Ovo je bila prva promocija slikovnice za decu za koju su tekst i prelepe ilustracije uradili srpski autori, a kako je kazala autorka teksta, naši pisci za decu obraćaju se samo deci školskog uzrasta dok one koji tek polaze u vrtić izdavači snabdevaju stranim slikovnicama, čiji su junaci Sunđer Bob ili Pepa Prase.

Prema rečima Jelice Greganović, iako je majka troje već odrasle dece i afirmisala se kao pisac šest veoma zabavnih i popularnih zbirki priča, imala je tremu pred zadatkom da napiše priču za najmlađe jer joj je veoma dobro poznato koliko su mališani zahtevna čitalačka publika. Ne krije da je njen sinopsis za slikovnicu naišao na odobravanje direktora Lagune Dejana Papića i Boba Živkovića kome je ovo takođe bio izazov da njenu ljupku priču u stihovima ilustruje tako da svaka slika prati likovnim jezikom odgovarajući deo teksta.

„Teže mi je bilo da napišem ’Mravca Mrava’ nego svih šest knjiga“, poverila se Jelica Greganović između potpisivanja primeraka svog prvog dela za najmlađe čitaoce. Otkrila je da ju je duboko dirnuo mejl majke čiji je sin počeo da da izgovara prve reči iz slikovnice „Mravac Mrav“ koju mu ona stalno čita, iako su je logopedi upozorili da on možda nikada neće progovoriti.

Autorki je bila data prva prilika da pred publikom koja je ciljna grupa za slikovnicu pročita priču o Mravcu Mravu, crvenom, žutom ili plavom, koji je obukao majicu na tačke – žute, crvene ili mačke, ne mačke nego tačke, crvene, žute ili ljute, tačke, a ne mačke i ne ljute nego crvene, plave ili žute. Zatim je pošao u šetnju i spazio na cvetu Buba Maru i zaljubio se u nju. Otrčao je kući, obavestio Mamu mravicu zvanu Mravosanka da se zaljubio u Buba Maru i da je rešen da je ženi a ona je sva crvena kao ljubav.

Mravosanka pokušava da mu objasni da to nije moguće jer on je mrav a ona buba koja ima tačke a on ih nema. Njegov odgovor je glasio „Ja imam oči kao tačke“. Mravosanka je primetila da su zaista postale tačkaste od ljubavi. Tako se Mravac Mrav oženio Buba Marom a na svadbi su im svirali svi majušni žitelji sićušnog sveta. Tako je jedna ni velika ni mala već prava ljubav trijumfovala. 

Jelica Greganović je na kraju slikovnice zapisala da su „svi govorili da je vesela kao pčela jer piše knjige koje zasmejavaju ljude, a priču o Mravcu Mravu je napisala zato da bi ovaj put nasmejala decu.“

Svog čudesnog saradnika, ilustratora Boba Živkovića predstavila je kao crtača knjiga i časopisa namenjenih deci i dobitnika pet najuglednijih nagrada za tu vrstu ilustracija. Oboje su prepoznali da im ide od ruke da kao tandem stvaraju slikovnice a Laguna je spremna da im pruži logističku podršku pa će mališani moći da uživaju u pravim domaćim junacima poput Mravca Mrava.