Deca su iskrena, ne lažu, a iskrenost i ubedljivost je i glavna vrlina romana, koji govori o ljudima a ne o službenim verzijama događaja koje često deluju neukusno, lažljivo i nezgrapno naspram stvarnih slika. Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović pokazuje nam staru istinu da se

Beket me možda više ubija u pojam, ali Kafka je tu negde. I ne, ne prihvatam teze o humoru kod Kafke. Svaka čast i Delezu, i Gatariju, i Vuku Petroviću, i sili proučavalaca voljnih da pokažu kako je to bitna odlika Kafkinog dela, ali insistiranje na tome navodi na pogrešan trag. Kafka je užas, a kad

U istoriji književnosti postoji jedan broj autora koji su ostali upamćeni po samo jednom delu, a više od toga često nisu ni napisali. Ponekad je to bila svesna odluka, a češće sticaj nesrećnih okolnosti kao u slučaju autora romana „Putnik“, koji je poginuo u Drugom svetskom ratu sa samo dvadeset sed

Nisam ljubitelj kratkih priča. Nekako ne uspevam da se udubim. Fali mi radnje, fali mi da se priča produbi, razradi... šta god. Upustila sam se u čitanje ovih jer je knjiga izabrana za „Kružok“ u Delfi Kutku. I drago mi je što jesam pošto sam, izgleda, naišla na izuzetak. Šef železničke stanice, Lju

Utiske o knjizi Uroša Petrovića prenosi Dimitrije. Šest i po godina. Prvi razred. Član biblioteke. Samostalno čita kraće rečenice. Napokon sam pročitao i ovih sedam bajki. Dobro, pročitala mi mama, ali i ja sam se trudio. Uroš stvarno dobro piše. Priče su mu nekad smešne, nekad tužne, a pomalo i str

Roman „Bože, da l’ si tu? Ja sam, Margaret“ Džudi Blum jedna je od knjiga koje je verovatno trebalo da ranije pročitam. Zaista je fascinantno kada knjigu za decu sagledate očima odrasle osobe. Iako sam odrastala u zemlji koja se razvijala i nismo imali kućni telefon (da pozovemo prijatelje i s njima

U današnje doba visokih tehnologija i veštačke pameti, koje prati paradoks sve češće elementrane nepismenosti dece ali i mnogih odraslih ljudi, za sve uzraste poučno je čitanje životopisa poznatih ličnosti pogotovo ako je njihov genij blesnuo u ranom detinjstvu. Idealan primer je austrijski kompozit

Nil Gejmen je jedan od onih autora koji je dobro poznat čitaocima na našim prostorima, jer su na srpski jezik prevedena skoro sva njegova dela, uključujući i stripove. Jedno od tih dela je i „Nordijska mitologija“, koje je u izdanju Lagune dobilo novu, ilustrovanu i tvrdokoričenu verziju. Pre nego š