Premda se antiutopijski diskurs u književnosti i filmu rado prati u svetu savremenog mladog konzumenta kulture, od Orvelove „1984“ i Bredberijevog „Farenhajta 451“ preko „Terminatora“, „Matriksa“ i „Avatara“, zaključno sa cyberpunk fantasy role play društvenim igrama, čini se da je, makar na domaćem

Roman “Smrt za poneti” Zorana S. Nikolića bavi se možda i najstarijom književnom, i uopšte, ako se tako može reći, ljudskom temom - smrću. Svim onim što ona u svojoj nepojmljivosti podrazumijeva. Ako misao o smrti, kao najveća misterija našeg postojanja, uopšte može u svojoj ne-stalnosti nešto podra

Megapolisi su po mnogo čemu slični jedni drugima – kao da je neko džinovskim vedrom zahvatio ljude i razlio ih po peronima, a zatim i po ulicama. To je manijačka uskovitlenost, ili višak energije grada, kao otelovljenje samog haosa. Obuzdavanje tog haosa je zadatak velikog grada. Svrstavanje nereda.

Ovih dana stiže nam vest iz Praga: na češkom konačno izlazi čuveni roman „Život je negde drugde“. Jedan od najznačajnijih pisaca današnjice Milan Kundera (1929) doslovno je isteran iz svoje domovine 1975, a pet godina kasnije oduzeto mu je državljanstvo. Pomenuti roman je kod nas objavljen još pre 3

Razlog mog neodlaska na ranije ugovoreni godišnji odmor, bio je i više nego opravdan. Kako su se Balkanom od davnina “raznolika ljudska i neljudska stvorenja smucala skrovitim stazama…”, potajno sam se nadala da će i u biblioteku u kojoj radim da se dosmuca poznati pisac koji je taj dan trebalo da o

„Samo Mađari mogu da nauče mađarski jezik“, kaže stara mađarska poslovica koju sam preveo sa engleskog. Možda je ovaj jezički fenomen zaslužan što su Antal Serb i njegova dela postala poznata izvan Mađarske tek sedamdeset godina posle autorove smrti. U domovini je odavno bio klasik kada je u ostatku

Veliki krokodil u čijim si ustima smješten – to je majka. Ne znamo što ju može odjednom obuzeti, pa da zatvori usta. To je žudnja majke. (Jacques Lacan: ''L’envers de la psychanalyse'')   Inicijalni poriv pri određivanju ovog Velikićeva romana smjestio bi ga u još jednu priču pretres

Ako uživate da čitate o čuvenim dvadesetim godinama prošlog veka, zabavama, umetnosti, Jazz eri, poznatim ličnostima tog perioda, a najpre o najpoznatijem paru ovog doba, Ficdžeraldovima, onda je ovo roman za vas. Kažu da je čuveni roman Veliki Getsbi inspirisala upravo supruga samog pisca, Frensisa