„Četiri strane srca“ je poslednji roman francuske autorke Fransoaz Sagan, za koji je njen sin Denis Vesthof napisao predgovor. Nakon što ga je nezavršenog pronašao među njenim papirima, planirao je da ga preradi i završi, ali na kraju ga je ipak objavio u originalnoj verziji. Ovo je veoma suptilan r

Pre osam godina tri devojke su pronađene u napuštenoj kolibi. Sve su bile drogirane i na svojim abdomenima imale ispisanu reč svinja. Brutalno ubistvo inspirisano bajkom „Tri praseta“. Inspektorka Kristina Preradović i doktor Petrović su radili na slučaju, ali nažalost nisu uspeli na vreme da spasu

Jelisaveta Lela Salević (1910–1989) nije bila samo fizički privlačna žena. Ona je zračila nekom magičnošću, bila je puteno ženstvena i izrazito šarmantna. Imala je neodoljiv osmeh i talenat da voli i bude voljena. Nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Tridesetih godina 20. veka iz temelja je poljuljal

Bez obzira na naslov romana, koji ima simboličku funkciju, u tekstu nema reči o razlozima ratnih zbivanja početkom devedesetih, kao ni o odnosu dve zaraćene strane, srpske i hrvatske. Atmosfera devedesetih, sukobi i njihovi politički uzroci ostavljeni su kao pozadina sadašnjeg stanja. Tako se tekst

Jedna od najprevođenijih hrvatskih književnica Slavenka Drakulić osam godina nakon romana „Kao da me nema“, iz esejističkog non fiction prostora kojim se intenzivnije kretala posljednjih godina preselila se u prostor fikcije. Tematiziranje boli i bolesti opće je mjesto proznog opusa Slavenke Drakuli

U vremenu u kom Srbija uspeva nakratko da zaustavi otomanski plan da prodru što severnije u Evropu, da pokore i potčine hrišćane, u tom vremenu na ostrvu Lezbosu jedna lepa Jelena iščekuje vesti o tim događajima. U Srbiji jedan naočit Stefan od dečaka rano postaje muškarac. Jelena, vladarka pčelama,

Uskoro će onaj dan kad će otac gotovo svečanim tonom reći: „Više nemamo kuću“ [...] „Nemamo ni zemlju, raspala se, nemamo ništa kao na početku.“ Zamišljam imanje i nemanje kuće, zemlje, jučerašnjeg dana, kako je lako sve izgubiti osim početaka. (odlomak iz romana)   Poezija je i nastojanje da se pos

Nevolja sa naknadno pronađenom književnom zaostavštinom neporecivo velikih, značajnih i osobenih autora je to što punoća utiska i užitka stiče se tek uz preduslov u vidu upućenosti u krunski deo opusa autora o kome je tu reč; ta impresija se nanovo pokazala tačnom, ovog puta u slučaju romana „London