Prikaz romana „Nije mi ovo trebalo“: Društveno odgovorno odrastanje
Da mladi ljudi rastu kroz greške i preuzimanje odgovornosti, kroz dinamičnu i zabavnu priču punu nade, pokazuje nam autorka Ljiljana Šarac u tinejdž romanu „Nije mi ovo trebalo“.
Roman „Nije mi ovo trebalo“ Ljiljane Šarac najpre se rodio kao poruka koja želi da bude preneta, a onda su iz te poruke iznikle reči rasejane poput svitaca u tiho letnje veče. Svrstavamo ga u roman o odrastanju, ili, kako se to sad najčešće naziva, u tinejdž roman. Ipak, u ovom književnom delu ima mnogo skrivenih značenja o usamljenom, otuđenom životu svih generacija, nedostatku iskrene i otvorene komunikacije, čak i tamo gde otuđenosti nikad ne bi trebalo da bude, unutar same porodice.
Glavni lik ovog romana je osmak Bojan. Odličan je đak, sportista, na ponos svojih roditelja i škole. Problem nastaje kada Bojan preuzme odgovornost za bacanje ključeva od ormarića u kojem nastavnica fizike drži testove za kontrolni. Od tog trenutka sve ide nizbrdo. Odjednom se odličan i primeran đak nađe u situaciji da ide na razgovor sa direktorom škole i psihologom, ne gine mu kazna i društveno-korisni rad, a na kraju i suočavanje sa kritikom majke, koja je najvažnija figura u Bojanom životu. Otac živi daleko, nezainteresovan je za probleme svog sina. Upravo kada se sve iskomplikuje, mama Ljubica odlazi na seminar u Vrnjačku Banju. Sina ostavlja kod svoje sestre Ane, koja je u osmom mesecu trudnoće. Bojan balansira između obaveza u školi, treninga, društvenog života i brige o tetki, kao i o njenom mačku Momčilu. Postepeno se upoznajemo i sa Bojanovim drugovima iz škole, ali i devojčicama i dečacima iz novog okruženja. Pratimo prva zaljubljivanja, otkrivamo tajne i probleme te dece, detalje iz njihovih života, tugujemo i radujemo se s njima.
Pred nama je čitav kaleidoskop likova koji su pravo ogledalo današnjeg vremena. Ljiljana Šarac vešto gradi lik razrednog starešine koga guši školska administracija. Njegova blaga priroda sve nas podseća na dobrotu i plemenitost nastavnika koji su oblikovali naše živote. Tu je i stroga direktorka koja balansira između kolega, učenika i roditelja, skrivajući od svih mekoću svog srca. Upoznajemo šarmantnog drugara Ognjena, čiji duhoviti pogled na svet boji čitav roman. Ljiljana nas sa lakoćom vodi kroz školske hodnike i učionice, kroz ulice Beograda i upoznaje nas sa likovima dece iz kraja. Shvatamo polako da se iza jednostavnog stila pisanja krije složenost unutrašnjih previranja, razni strahovi, osećaj krivice i odgovornosti za svoje postupke, preopterećenost dece i odraslih u olovnom zagrljaju društvenih mreža i virtuelnog sveta stvarnijeg od onog u kome zaista živimo. Upotrebom svakodnevnog jezika, koji ujedno nosi elemente humora i ironije, Ljiljana stvara atmosferu autentičnosti, zbog čega se čitalac emocionalno uključuje u priču i povezuje se sa likovima.
Roman „Nije mi ovo trebalo“ Ljiljane Šarac na vrlo delikatan i suptilan način istražuje teme odgovornosti, identiteta i odrastanja. Ovo štivo nije samo priča o mladima, već o svima onima koji prolaze kroz faze preispitivanja i preuzimanja odgovornosti za sopstvene postupke. Likovi mladih predstavljeni su u procesu samospoznaje i borbe sa sopstvenim osećanjima, nesigurnostima i moralnim dilemama. Roman istražuje psihološke procese kajanja i borbe sa osećajem krivice, što daje emocionalnu težinu romanu jer prikazuje da mladi ljudi rastu kroz greške i preuzimanje odgovornosti. Takođe, prisutan je i aspekt preuzimanja krivice za drugoga, što je rezultat solidarisanja i plemenitog pogleda na svet. Roman se bavi i pitanjem odnosa između učenika i nastavnika, odnosno pitanjem autoriteta i strogosti u obrazovnom sistemu. Neverovatno je sa kakvom lakoćom autorka prepliće melanholičnu atmosferu života današnjice sa komičnim elementima. Baš to ovom romanu daje lakoću i šarm.
„Nije mi ovo trebalo“ je priča puna dinamike, humora i nade. Osvaja plemenitošću iz gotovo svakog razgovora, razmišljanja i detalja. To nam danas baš nedostaje. Ljiljana Šarac je pronašla način da dođe do dečjeg srca i da postane jedan od njihovih najvoljenih pisaca. Imala je hrabrosti da pronađe dete u sebi, a to mnogi zaborave kad odrastu. Zato iz njenih romana izviru snaga, rešenost, optimizam i volja za životom toliko snažna da gradi nove priče i budi u nama ono najbolje što nosimo u sebi.
Autor: Milena Sekulić Odalović
Izvor: časopis Bukmarker, br. 52
