Čitati dela Horhea Luisa Borhesa po prvi put je kao da ste otkrili novo slovo u abecedi ili novu notu u notnom sistemu. Njegov prijatelj i povremeni saradnik Adolfo Bioj Kasares rekao je da su Borhesova dela „negde na pola puta između eseja i priča“. U pitanju je fikcija prepuna internih šala, ezote

Oni koji me poznaju, znaju da sam ponosni vlasnik diplome medicinskog fakulteta i da, kao neko ko se ozbiljno bavi ovom prirodnom naukom, gajim odbojnost prema raznim šarlatanskim strujama takozvane komplementarne ili alternativne medicine. Moram ipak naglasiti nekoliko činjenica. Kao prvo, ne porič

Radnja romana „Dok još nismo bile vaše“ počinje 1939. godine na reci Misisipi, u ćumezu pod nazivom Arkadija. Porodica Fos – roditelji Kvini i Brini i njihovo petoro dece, Ril, Kamilija, Lark, Fern i Gabion, najmlađi i jedini dečak – žive svoje živote na brodu. Na Arkadiji oni pecaju, pričaju priče,

Oveštala formula po kojoj je svako bekstvo, u stvari, bekstvo od sebe samog, jedva izbegava patetici. Onaj ko beži iz opsednutog Sarajeva i lomata se po bosanskim planinama teško da na umu ima vozvišeni susret sa sobom na čistom gorskom vazduhu, kao što je malo verovatno da onaj ko spasava živu glav

Nastavljajući da objavljuje Izabrana dela Gorana Petrovića, pisca koji se nalazi u samom vrhu srpske savremene književnosti, beogradska izdavačka kuća Laguna krajem prošle godine obnovila je u jednom tomu sve do sada objavljene Petrovićeve zbirke priča, u izboru Dejana Mihailovića. Pod naslovom „Unu

Za besmrtnošću se traga od pamtiveka, svejedno da li se večni život shvata fizički ili duhovno, svejedno da li je cilj poduhvata neka čudotvorna travka ili Sveti gral – ali, ipak nije svejedno da li se podraga preduzima s plemenitim ili sa zločinačkim namerama. Da bi priča bila uzbudljivija, ali i d

Kao što je viđeno već mnogo puta, knjige koje se bave istorijskim temama često su, ili stručne i pisane više za kolege nego za širu publiku, ili previše „nestručne“, odnosno pisane senzacionalistički, kako bi što pre doprle do površno zainteresovanog čitaoca. Istoričari sa darom pripovedanja nisu če

Romanom „Gvozdeni oblaci“ niški pisac Branislav Janković ponovo se vraća svom intrigantnom junaku, raspopu i istražitelju Jevremu Utviću. Moram da priznam da mi je Janković jedan najdražih domaćih pisaca fantastike, a raspop Jevrem jedan od dražih i simpatičnijih književnih junaka. Iako ga svrstavam