Delfi Kutak je pročitao: „Udvoje“ Nikolas Sparks

„Ako počneš da 'kopaš' zašto je nešto pošlo naopako i šta si konkretno pogrešno učinio, to je isto kao ljuštiti glavicu luka. Uvek postoji još jedan nov sloj, još jedna greška ili bolno sećanje koje te tada sve dalje i dalje povlači u prošlost, u potrazi za konačnom istinom.“

Naslov ovog romana može se odnositi na nekoliko osoba sa kojima glavni junak Rasel pokušava da ostvari sklad. On ima potrebu za harmonijom ali je istovremeno nesiguran i popustljiv, naročito prema supruzi Vivijan. Raselov omiljeni film je „Pretty woman“, on je romantik a Vivijan je stroga i hladna. Rasel se u ovom romanu suočava sa odista ogromnim problemima koji će mu život okrenuti naglavačke.

Sparks počinje roman na humorističan i sarksatičan način. Ženske teme kao što su trudnoća i porođaj bilo je interesantno sagledati iz ugla jednog muškarca tj. Rasela. Nakon porođaja, supruga Vivijan ne želi da radi već se posvećuje ćerki London. Rasel smatra da je to sasvim u redu ali nikada se u potpunosti ne navikava na osobine svoje žene. Kada dođe s posla, redovno primeti da sudovi nisu oprani, dnevna soba pospremljena i sl. Njegove zamerke da je Vivijan opet bila u, prema njegovom mišljenju nepotrebnoj, kupovini u jednom trenutku će supruzi dozlogrditi. I tako radnja teče sporo, čitalac se na prvih 400 stranica ove knjige dosađuje. Na poslednjih 200 stranica autor kao da prosipa kantu hladne vode na čitaoca i sve vodi ka neočekivanom tragičnom kraju. Završetak ovog romana nekako nema veze sa glavnom temom ali ipak mogu da pronađem smisao zašto je Sparksu baš takva tragedija bila potrebna.

Nakon čitanja ove knjige dugo sam razmišljala o temi emocionalne manipulacije u braku. Ma koliko da je Rasel „zvocao“ zbog kontinuiranog šopinga svoje supruge, ona se ipak igrala njegovim zdravim razumom. Često je insistirala na tome da ga uveri kako se nešto negativno nije ni dogodilo, dok je zapravo istina potpuno suprotna i takođe ga je vešto uveravala da je rekao ono što nije rekao. A problem je što je bila na putu da ga uveri da počne preispitavati vlastiti zdrav razum, tako što mu je nametnula mišljenje da je problem do kojeg je došlo zapravo samo plod njegove mašte.

Uvek je vešto u njemu izazivala osećaj krivice, ako bi spomenuo nešto što mu smeta, ona je to okretala u svoju korist i on je na kraju bio kriv sto je to uopšte pominjao.

„ - Opet si bila u kupovini?

- A ti opet tražiš svađu, ti moraš da se svađaš, zavistan si od toga?“

Vivijan je hladna i bezobrazna. Rasel je popustljiv i romantičan.

On je žrtva manipulacije u ljubavi a da toga nije bio ni svestan.

Kao čitalac sam se trudila da razumem Vivijan i naslutim šta joj to nedostaje ali nisam uspela. Novac? Sumnjam u to. I kada je pronašla milijardera čijim je privatnim avionom redovno letela ona je prema Raselu ostala ista, sa kritičkim i osuđujućim stavom i kada ništa nije bio kriv. Verovatno da ni ona sama kao osoba sa poremećajem ličnosti nije znala šta može ispuniti njenu unutrašnju prazninu. Ni Raselu to nije pošlo za rukom iako se na gotovo 500 stranica knjige preispituje gde je to pogrešio. A čitalac se pita dokle će on trpeti ponašanje svoje bivše supruge. U svojim preispitivanjima, Raselu je jasno da je Vivijan fina prema njemu samo u situacijama kada joj nešto treba. Njeno povremeno dobro raspoloženje uvek je deo nekog šireg plana ali Raselov stav „ako me ponovo poljubi u vrat, oprostiću joj“ naprosto je neodrživ i čitaocu iritantan. Njene rečenice: „Šta, zar danas nisi kuvao!?“, „Jel moguće da si joj dao slatkiš i nisi odveo na balet?", „Molim te zatvori mi kofer, nokti su mi sveže lakirani, jel ti se sviđa boja?“ – ostavljaju čitaoca u neverici da li je dobro pročitao. Da li je moguće da ima ovakvih žena koje ostave muža i dete i daju sebi pravo i dalje da komanduju?! Moram priznati, oboje su mi bili iritantni. On – jer nije mogao da prekine taj podanički odnos a ona jer je drska preko svake mere. Omiljeni lik mi je bila Raselova sestra Mardž – njegov oslonac u najtežim situacijama. Uz njenu pomoć uspeo je da postane bolja i snažnija verzija sebe. Mardž nije jedina koja mu govori da način na koji ga Vivijan tretira jednostavno nije ispravan i niko ne treba da dozvoli da na takav način bude tretiran. Završna nesreća u ovom romanu delovaće kao otrežnjenje za sve sudeonike.

Knjiga je laka za čitanje i razumevanje i pokreće nekoliko bitnih tema o kojima posle danima razmišljate. Zbog toga – preporuka za ovaj roman.

Autor: Marijana Hoffmann

Izvor: Delfi Kutak