Radnja romana je smeštena u sredinu 19. veka,  kada su žene smatrane za jedva nešto više od muškarčeve imovine. Majka na samrti predaje na brigu Metjuu Torntonu svoju osmogodišnju ćerku Hanu Bojl. Ubrzo nakon smrti majke ona prelazi u njegovo domaćinstvo, uz veliko negodovanje i zaprepašćenje njegov

Veličanstveni debitantski roman smešten u svet prerafelita u viktorijanskom Londonu dom je raznovrsnim likovima: bliznakinjama koje prave lutke za svoju oholu gospodaricu, usamljenom taksidermisti, ljupkom uličaru, slikarima, prostitutkama i brojnim drugim. Ova ekipa deluje kao da nema ništa zajedni

Sve ima smisla kad radimo ono što volimo. Ali, ponekad nam je teško dok sami ne shvatimo šta je to što najviše volimo i čime bismo zaista želeli da se bavimo. Glavna junakinja romana „Neću da mislim na Prag“ Sonje Ćirić ipak nema taj problem, jer iako je tek u sedmom razredu osnovne škole, Darja je

Dardaneli, Albanija, Takovo – kad se danas u Beogradu spomenu ovi nazivi, pre će biti da se misli na čuvene i odavno iščezle kafane nego na geografske pojmove, baš kao što su Moskva, Balkan i Bristol asocijacija na hotele koji i danas krase stari deo grada. Ali to je samo vrh ledenog brega, jer kad

U onim letnjim danima kad se sunce razmaše po nebu pa nam deluje nemilosrdno, ulazak u reku, more ili makar samo pod tuš čini da nam bude prijatnije. Ali kad izađemo iz vode kapljice na našem telu brzo ispare i znamo da će nam za koji tren ponovo biti vruće, da ćemo posegnuti za novim kapima vode. T

Habent sua fata libelli (Knjige imaju svoju sudbinu, prim. prev)! Ova izreka savršeno pristaje Alfredu Deblinu i njegovom romanu. Prvobitno je naslov trebalo da bude samo „Berlin Aleksanderplac“. Ali Deblinov izdavač, Samuel Fišer, bio je mišljenja da je to samo ime železničke stanice i insistirao j

„Dok je stajala u prepunom vagonu, Žilijet je osećala kako joj platnena torba koju je nosila preko ramena gnječi bok, tačno između rebara i levog kuka. Knjige, pomisli ona, pokušavaju da uđu u nju svojim mnogobrojnim uglovima, svaka od tih zarobljenih i tvrdoglavih – tog jutra gotovo neprijateljski

Stari Egipat i danas odiše aurom misterije. Već jedan milenijum posetioce očaravaju znamenitosti ovog sveta, ali kulturu iz koje su te građevine nastale još uvek je teško objasniti. Grobovi i hramovi svojom brojnošću i veličinom zadivljuju savremene turiste, a bili su namenjeni eliti, božanskom ili