Prikaz knjige „Zatočenici geografije“ – Deset mapa koje objašnjavaju globalnu politiku
Tim Maršal je dugo radio kao urednik britanskog Skaj njuza. U svojoj knjizi „Zatočenici geografije“, iznosi argumente u prilog tvrdnji da topografija ograničava lidere. „Geografski predeo zarobljava svoje vođe i daje im manje izbora i manje manevarskog prostora nego što biste možda pomislili. To je važilo za Atinu, Persijance, Vavilonce i narode pre njih; to je važilo za svakog vođu koji je tražio uzvišicu odakle je mogao da štiti svoje pleme“, piše on u uvodu. „Reke, planine, pustinje, jezera i mora koji sve nas ograničavaju – kao što su nas oduvek i ograničavali.“ Ova teorija nije nova, ali je retko objašnjena.
Autor dalje objašnjava da ideologije mogu doći i proći, ali da geopolitičke činiocu opstaju. „Zatočenici geografije“ deli planetu na 10 različitih regija i pred nama je 10 mapa pomoću kojih autor nastoji da objasni globalnu politiku, dajući pregled posledica trenutnog uređenja.
„Geografija je oduvek bila neka vrsta zatočeništva – takvog koji određuje šta narod jeste ili može da bude i gde su se svetske vođe borile da ga se oslobode.“
Gledajući Bliski istok, Maršal postavlja pitanje: blisko čemu i istočno u odnosu na šta? Postavljajući ovo pitanje, on ističe da se ime regiona zasniva na evropskoj percepciji sveta jer je to viđenje oblikovalo region.
Kada je Otomansko carstvo počelo da se osipa, objašnjava Maršal, Britanija i Francuska su imale različite aspiracije. Britanski pukovnik Ser Mark Sajks je 1916. godine nacrtao grubu liniju na mapi Bliskog istoka i podelio je otomanske zemlje u Levantu na tri administrativna područja sa centrima u Mosulu, Bagdadu i Basri. Sajks-Pikoov sporazum koji je usledio potpisale su Francuska i Britanija 1916. godine i tako podelile Bliski istok na svoje zone uticaja, čime je otvoren put za direktne i značajne pretnje integritetu tog regiona. „Evropljani su koristili mastilo da bi crtali linije na mapama: te linije nisupostojale u stvarnosti, a stvorile su toliko veštačke granice kakve nikada nisu viđene“, slikovito objašnjava Maršal. Mapa regiona se zaista ponovo iscrtava krvlju i trenutne linije razdora nastale su usled veštačkih linija koje su nacrtali evropski kolonijalisti pre jednog veka.
„Nove geografske datosti, poput klimatskih promena, predstavljaju i nove prilike i izazove.“
Testirajući svoju teoriju o strateškoj teritoriji i znamenitostima u Izraelu i Palestini, Maršal ističe da je okupirana Zapadna obala uglavnom planinski greben od severa do juga, zbog čega ima vojni značaj. Izrael neće dozvoliti potencijalnu neprijateljsku silu na ovom visokom terenu odakle teško naoružanje može stići do priobalne ravnice.
Autor takođe objašnjava da pojas Gaze čini dobar borbeni teren za svoje branioce zbog svoje gustine naseljenosti. Ironično, to ga takođe čini veoma lošim po civile koji imaju malo ili nimalo mesta gde mogu da se sklone od vojnih ofanziva. Dok se ne postigne sporazum o miru, Maršal ističe, Palestinci koji žive u Gazi nemaju gde da odu, a malo toga imaju da rade kod kuće.
Ako neko želi da shvati kako geografski faktori utiču na donosioce odluka i kako geografija oblikuje međunarodnu politiku, Maršalova knjiga je odlična polazna tačka. „S odmicanjem dvadeset prvog veka geografski činioci koji su doprineli određivanju naše istorije umnogome će nastaviti da određuju našu budućnost“, zaključuje Maršal svoju knjigu.
Izvor: middleeastmonitor.com
Prevod : Ivana Jeremić
