Svi imamo priču o poreklu. U nekim društvima, priča se manifestuje se kroz mitove o postanku. U drugim, više liči na istorijske udžbnike. Na primer, kao dečak odrastao u Americi, učio sam o grupi pobunjenika koji su se usprotivili britanskim moćnicima, i osnovali sopstvenu zemlju. U ljudskoj je prir

Ljubitelje Toma Gejtsa čeka posebno uživanje sa ovim „Savršenim godišnjakom“, koje se predstavlja sa prilično primamljivom naslovnom stranicom, prepunom škrabotina, strelica, čiča gliša i vanzemaljaca, obojeno primarnim bojama. Tom je glavni lik, sa kojim većina dece može da se poistoveti. Živi sa s

Nerado čitam dela fikcije koja se bave Holokaustom. Nije da mi je teško da čitam o tome, već me brine to što fikcijski opisi rizikuju da trivijalizuju ovo užasno poglavlje ljudske istorije ako se ne urade kako treba. „Tetovažer iz Aušvica“ se čita kao fikcija, ali je roman zasnovan na intervjuima ko

Horhe Luis Borhes, argentinski pisac čuven po evojim elegantnim metafizičkim pričama, napisao je 1957. „Priručnik fantastične zoologije“. Prošireno izdanje je objavljeno 1967. godine pod naslovom „Knjiga o izmišljenim bićima“. Naredno dopunjeno izdanje se pojavilo dve godine kasnije, a Endru Harli,

Ne znam da li sam dobro postupila, ali pročitala sam biografiju Alvara Arbine koja se nalazi na koricama „Simfonije vremena“ pre nego što sam pročitala ovaj roman. Priznajem da me je iznenadila činjenca da je autor ovog obimnog istorijskog dela rođen 1990. godine, a još više sam se iznenadila kada s

Znate li kako je osvojen američki Zapad? Da li uopšte mislite da je osvojen? Za mnoge ljude, ipak, on nije osvojen. Ovo je priča Di Brauna o ljudima koji su izgubili Zapad. Priča o američkim Indijancima. (Koristim izraz Indijanci, a ne američki starosedeoci jer je knjiga objavljena 1971. godine u vr

Kada započne novi serijal, čitalac često očekuje da nastavak bude bolji od prethodne knjige. Logično. Što duže piše, pisac će biti bolji. Nažalost, život nije tako jednostavan, i biće pisaca, poput Terija Pračeta, koji krše pravila. To se dogodilo kada je Pračet napisao „Slobodu narodu!“, prvu od če

Ako neuronaučnika Metjua Vokera, autora nove knjige „Zašto spavamo“, upitate koje su posledice neprospavanih noći, predočiće vam listu posledica, koja se kreće od gubitka pamćenja i narušenog imunog sistema do žudnje za brzom hranom i divljih promena raspoloženja. Voker, profesor neuronauke i psihol