Kada sam u julu 2018. pošao u Jekaterinburg, na obeležavanje stogodišnjice smrti i mučeništva cara Nikolaja II i njegove porodice, poneo sam najnoviju knjigu Helen Rapaport. Osim pozitivnih recenzija i medijske halabuke koja se podigla oko nje, „Trka za spasavanje Romanova“ je moju pažnju privukla i

Niko dosad, ne zna se zašto, nije pisao o knjizi „Roman o pijanstvima“ (Laguna, 2019), ali, napominje se, kao četvrtom romanu ovog autora; prethodna tri zaslužuju da se samo naznače: „Dvadeset i četiri zida“ (1998), „Schnitt“ (2014) i „Tuđine“ (2018). I neko, ko pogleda u biografiju, može ovo ospori

Ovaj roman sam na čitalačku listu dodala nakon čitanja „Devojke sa bisernom minđušom“ i „Dame i jednoroga“ u kojima je u potpunosti došla do izražaja autorkina sposobnost da priču o umetniku ispriča kroz oči druge osobe. Porodica Kelavej je spakovala sve što ima i iz malog mesta se preselila u Londo

Antiheroj iz Rotovog romana „Sabatovo pozorište“ (1995), zaslepiće vas svojom zaprepašćujućom mizoginijom, nečuvenom mizantropijom i bezočnim nihilizmom – pa ipak, uvući će vam pod kožu. Čitaoci su začuđujuće zaštitnički nastrojeni prema izopačenom Mikiju Sabatu, heroju, antiheroju i zlikovcu iz rem

Introspektivna priča koja se osvrće na razlike među ljudima i na ishod naših odluka. Ova knjiga je kao stvorena za predstojeće praznike. Sezona božićnih i novogodišnjih praznika je vreme koje posvećujemo ljudima do kojih nam je stalo, vreme za darivanje, za prijateljstva i blagostanje. Često ovo dob

Nedavno sam prvi put pročitao roman Viktora Igoa „Bogorodičina crkva u Parizu“. Knjiga me je oduševila i dirnula. Iako joj nedostaje dubina i ljudskost koje možemo prepoznati u romanu „Jadnici“, sama po sebi poseduje monumentalnost strukture i božansku saosećajnost. Ali ono najbolje u njoj jesu ljub

„O, mi ne brinemo o 'trenutnim ekonomskim okolnostima'“, kaže dekan Kembridža. „Predviđamo da će nestati za pedesetak godina.“ I Harari u svojoj knjizi piše nešto slično: „Što bolje poznajete određeni istorijski period, teže je objasniti zašto su se stvari odigrale na jedan, a ne na drugi na

„Najboljem golmanu na svetu“ Petru „Radiju“ Radenkoviću knjiga se nije dopala: „Pročitam prvu stranu – ima nade. Pročitam drugu stranu – hm. Pročitam treću stranu – nije baš ono što očekujem od knjige. Protraćeno vreme. Hvala lepo.“ Dobro. Delo Petera Handkea nije ni namenjeno „profesiji“. Dragi Rad