Prošlo je nekoliko dana od kako sam završila ovu knjigu, a i dalje ne znam kako da adekvatno predstavim taj rolerkoster tragedije, nasilja, saosećanja, komedije, vodvilja, sapunske opere i vrhunske književnosti. Zapravo, ne znam da li sam ikada čitala nešto slično knjizi „Svet po Garpu“ Džona Irving

Mnogi se još živo sjećamo javne prepiske Stanka Lasića i Igora Mandića u časopisu Vijenac, u ljeto 1997., i epistole u kojoj je Lasić ustvrdio da će srpska književnost u budućnosti (njemu i nama) biti jednako strana i nezanimljiva kao i bugarska. Sada kad su različiti nacionalni identiteti, različit

U doba kad se pristup istoriji naizgled usitnjava pri čemu se krupne teme izbegavaju, različite grane nauke cvatu impresivnim bogatstvom novih podataka i teorija o poreklu kosmosa i naše planete, kao i o evoluciji ljudske vrste. Stoga je samo prividan apsurd što, oprečno parcijalnim i opreznim uvidi

Nova knjiga Ivana Ivačkovića pre svega je važna za dešifrovanje mita o Džoniju (Štuliću, jelte) kod onih koji nisu rođeni na vreme da ga slučaju uživo i da dožive njegove ploče u trenutku njihove eksplozije na tadašnjoj sceni. Pre gotovo godinu dana produkcija BalkanInfo intervjuisala je Džonija Štu

Sedamdesete godine prošlog veka... Oronuli, kišom natopljeni, siv i ružan industrijski grad. Korupcija je svojom čeličnom rukom u smrtonosni zagrljaj stegla sve one koji bi trebalo da budu protiv nje. Da se protiv tog zla i pošasti bore. Ali, oni su pali pod njene čari. Ima li pravde u svetu u kome

Zanimljivo je pisati prikaz romana koji je prvobitno objavljen 1995. godine pod autorkinim prvim pseudonimom Lusinda Edmonds dok je sada pred nama prerađeno reizdanje. U njemu su zadržani elementi originala, ali su određena poglavlja iznova napisana čime je udahnut novi život priči staroj više od dv

Na talasu poplarnosti HBO-ove serije „Igra prestola“ Martinov univerzum dobiija pojačanje: priča iz 1980. doživela je novo izdanje. Ovog puta na mesto ilustratora je postavljen čuveni Luis Rojo, dok je na prethodnom izdanju iz 2006. za likovne prikaze bila zadužena Ivon Gilbert. Sama priča nije doži

Ljudska bića postoje oko 2,4 miliona godina. Homo sapijens, naša naširoko rasprostranjena vrsta velikih majmuna, postoji oko 150 hiljada godina – što predstavlja samo 6% vremena od ukupnog postojanja ljudi. Jasno je zašto Noa Harari 95% svoje knjige posvećuje nama kao vrsti: neznalice kakve jesmo, v