Nevjerojatna je žanrovska raznolikost najnovijeg romana Marka Vidojkovića, što je u neku ruku i logično s obzirom da je to postalo nekom vrstom zaštitnog znaka ovog pisca. U svom prethodnom romanu „E baš vam hvala“ Vidojković na sjajan način miksa žanrove distopije i alternativne povijesti. U romanu

Treba li deca u školi da uče o teoriji evolucije? – pitanje je koje je u Srbiji postavljeno iznova pre tri godine. „Ne treba čekati polazak u školu, mogla bi da uče i ranije“  – odgovor je koji nudi knjiga koju je nedavno, 211 godina nakon rođenja slavnog prirodnjaka Čarlsa Darvina, objavila izdavač

Vojnik tek na bojnom polju shvata ko je on zapravo. Mlada žena priprema perfidnu osvetu navodnom ubici svog oca. Muškarac u jednoj gostionici u Buenos Ajresu čeka na svog ubicu. Nacista se – bez trunčice griže savesti i nagoveštaja pokajanja – priseća vremena kad je bio čuvar u koncentracionom logor

„Brodolom civilizacija“ Amina Malufa zatekao me je nespremnog, imao sam dobro predznanje o istoriji Bliskog istoka koji autor naziva Levant. Imao sam zapadnjačku viziju tih naroda i njihovih težnji. Autor nam govori o dva datuma koja su promenila sve: 5. jun 1967. i godina 1979. Pre ovog arapskog po

Nije nepoznat podatak da je znameniti Dante Aligijeri u svojoj „Božanstvenoj komediji“ za srpskog kralja Milutina odabrao mesto u paklu, ali nije mnogo poznato kakva se političko-ekonomska igra između Mletačke republike i Srpskog kraljevstva krije iza toga. Zna se da je pad Smedereva pod osmansku vl

„Postskriptum“ je potresna priča čija se radnja ne nastavlja tamo gde je roman „P.S. Volim te“ stao, već obuhvata širu sliku života glavne junakinje. Čini se da je petnaest godina dosta vremena između objavljivanja prvog i drugog romana. Da li će se priča odvijati kao i u prvoj knjizi? Kako su se li

Pre tačno pedeset pet godina rodila se književna sestra čuvenog Pinokija, drvenog lutka kome, zbog svake izgovorene laži, nos postaje duži. Naime, 1965. godine prvi put je objavljen roman hrvatskog pisca, slikara i prevodioca Ivana Kušana (Sarajevo, 1933 – Zagreb, 2012) naslovljen „Lažeš, Melita“, k

Uvek se obradujem novoj knjizi Duleta Nedeljkovića, moguće zato što bih volela da sam kao on – da sam muško i što, a to vazda ponavljam, nisam rođena kad i on, pa da mi mladost budu osamdesete, a ne devedesete što mi se zalomilo. „Glavonju“ sam kupila i pročitala odmah – za pohvalu je što sam nalete