Šta možete da uradite da se vi (i drugi ljudi) osećate srećnije? U ovoj knjizi ćete naći mnogo aktivnosti i ideja koje možete da sprovedete sa porodicom, prijateljima ili sami, bilo da se sada osećate srećno i želite da nastavite da se osećate tako, ili vam možda trebaju ideje da se osećate srećnije

Trideset pet godina posle „Sluškinjine priče“ vratila se Margaret Atvud u Gilead da bi ispratila kraj te mračne distopijske tvorevinu nastale posle raspada Sjedinjenih Američkih Država. Ako još ima nekoga ko nije pročitao ili pogledao „Sluškinjinu priču“, Gilead je vojnička teokratija koja u sebi sj

Zanimljiva je paralela koju je istoričar Nebojša Jovanović načinio između biografija dveju ličnosti koje u srpskoj istoriji još uvek nisu dobile svoje zasluženo mesto. Iako na prvi pogled nema dodirnih tačaka između Jevrema Obrenovića, brata knjaza Miloša, i Aleksandra Karađorđevića, sina vožda Kara

Talas oduševljenja zapljusnuo je sve kada je Filip Pulman najavio novu knjigu čija je radnja smeštena u svet „Njegovih mračnih tkanja“; ta knjiga bila je „Prva knjiga Praha – Divlja lepotica“. Bilo je to, po mnogo čemu, iznenađenje za sve. Umesto da čitamo o kosmogonijskim bitkama, kao što je to bio

Ni dužeg naslova, ni kraćeg vremenskog intervala. Ali, kad su to poslednji trenuci života, oni su više nego dragoceni. A tek se može zamisliti koliko bi bili značajni kad bi ljudski um nakon smrti zaista zadržao svest neko vreme, kao što to biva u romanu britansko-turske spisateljice Elif Šafak. Gru

Novi roman Milisava Savića „Pepeo, pena, šapat“ pročitao sam u rukopisu. Odmah da kažem da mi se knjiga dopala i zato ću je ponovo prelistati pred vama. Ovaj daroviti pisac koji je prvu knjigu priča „Bugarska baraka“ objavio 1969. godine, u plodnom pedesetogodišnjem pisanju, ogledao se u većini žanr

Od Predraga Ličine, autora naučnofantastične komedije „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“, koja je svojevremeno zapalila bioskope širom regiona, pravo u Laguninu ediciju „Bez prevoda“ stiže knjiga priča „Bljuzga u podne“. Ako želite da ih svrstamo u žanr, onda možemo da vam kažemo da u ovim pričama možete

Šta bi nam veštačka inteligencija mogla doneti? Koje benefite bismo mogli imati, a čega se plašimo? Pitanja su koja u svojoj knjizi Život 3.0 postavlja Maks Tegmark, jedan od osnivača instituta Future of Life. Mada je Tegmark, osim pomenute funkcije, još i fizičar, kosmolog i istraživač mašinskog uč