Koristeći stanje siromaštva, beznađa i političkih previranja koja su zadesila Italiju nakon Prvog svetskog rata, Benito Musolini oseća puls naroda i vazduh nemirnog vremena, te od sina jednog „običnog“ kovača, postaje vođa čitavog naroda i potpuno nove ideologije, fašizma. Bivši socijalista, žedan a

Američki autor Džejmi Mecl kao središnje u svojoj vrlo popularnoj i kontroverznoj knjizi postavlja pitanje sebi i čitaocima (posredstvom jedne žene iz vlastite publike): da li bi čovek izvršio genetski inženjering nad sopstvenim detetom? Iako sem što je geopolitički ekspert predstavlja i vrlo oprede

Bojan Ljubenović  satiričar i pisac iz Beograda, autor je više knjiga aforizama, satiričnih priča i knjiga za decu. Njegova najpoznatija dela su „Triput sečem i opet kratko“, „Pisma iz Srbije“, „Trn u oku“ i „Smejalice“, za koja je dobio najznačajnije književne nagrade iz oblasti satire. Dela su mu

Ime Elizabet Holms je do pre samo nekoliko godina u izvesnim krugovima predstavljalo sinonim za svetlu budućnost medicinske tehnologije. Namera mlade Amerikanke bila je da svojom startap kompanijom Teranos pokrene revoluciju u polju analize krvi. Investitori su joj poveravali milione dolara, a velik

London se u jesen 1888. uskomešao zbog ubistva pet prostitutki u oblasti Vajtčapel. Ove žene su pronađene prerezanih grla i rasporene. Zaključak javnosti i istražitelja bio je isti: to je delo hladnokrvnog serijskog ubice. Policija nije uspela da pronađe počinioca ovih svireposti, koji je, zahvaljuj

Autorka romana „Tetovažer iz Aušvica“ napisala je još jedan sjajan roman zasnovan na istinitoj priči, koji govori o ženi koja je tri godine preživela u logoru Aušvic-Birkenau i deset godina u ruskom logoru, u Sibiru. Morisova je ovaj roman napisala na nagovor Lalija Sokolova, tetovažera, čiju je pri

Budućnost – kako izgleda u glavi roditelja, kako zvuči u njihovim ušima. Kako izgleda u glavi deteta od dvanaest, trinaest, četrnaest godina a koje su asocijacije na tu reč? Ko se više plaši, deca ili odrasli? O čemu se skreće pogled da se ne bi razgovoralo, da li se razgovara na pravi način. Detinj

Žilijen, koji ima tridesetak godina, narator je ove priče. Žilijen je sin. Anri je otac. Pekarski šegrt, po povratku iz Alžirskog rata, preuzeo je restoran preko puta železničke stanice provincijske varoši. U priči je i Lulu, vojnik koji je bio pod njegovom komandom. I tako nastaje „Cvetno odmorište