Prikaz mladih kritičara: „Anjin svet“
Zamislite maštu koja pleše u najlepšoj žutoj haljini, ili sneg koji veje pahuljama radosti. Zamislite svet boja u svetu tišine. Zatim svemu tome dodajte jedno lepo lice uokvireno dugom smeđom kosom, radoznale zelene oči i čaroban osmeh – to je Anja, glavna junakinja ove knjige.
Ona ima deset godina i ne može da priča, niti da čuje. Zato se sa porodicom seli u drugi grad u novu kuću, kako bi joj škola za gluvoneme bila bliže. U komšiluku upoznaje Luku koji joj nije ni brat, ni drug, ni momak, ali postaje njeno NEŠTO, a upravo „često baš to nešto nedostaje da budemo srećni.“
Tu su i Anjini roditelji – njena najveća podrška, mudra i duhovita baka koja tugu i bes uvek ublaži važnim životnim porukama i mekim poljupcima, i pas Pufi koji ume da uzvrati ljubav žmureći na oba oka istovremeno.
Bez obzira na sve prepreke i povremenu usamljenost, Anja bira da prigrli svoj život i uživa u njemu. Iako je nema, ona govori osmehom, očima, rukama i osećanjima. Iako ne čuje, njene ptice pevaju u crvenim, plavim i raznobojnim talasima. Iako je drugačija, voli da pleše, vozi bicikl i da se dopisuje preko Fejsa.
Anja voli svoj svet, ali isto tako želi i da se uklopi u svet oko sebe. A najsrećnija je kada se ta dva sveta pomešaju.
„I počne da miriše na LJUBAV. A milina, koja je tada u svima nama, razliva se i leti svuda oko nas i mnogi tada rastu i zru u dobru decu i dobre ljude.
I sve je tako MOĆNO.“
Ova knjiga nas svojim ilustracijama uči znakovnom jeziku, a kroz svoje likove da treba da prihvatimo i poštujemo, kako svoje, tako i tuđe različitosti, jer nas upravo one čine posebnim.
Najvažnije od svega, ova knjiga nas uči da dokle god smo okruženi onima koje volimo najviše i koji nas vole najviše, ne treba da patimo zbog nečega što ne možemo da promenimo. Treba samo da prigrlimo život kao Anja, stavimo osmeh na lice i kažemo: „Pa dobro, pa dobro, pa dobro…“
Autor: Inga, 10 godina
