Slojevitost, atmosfera i pomna psihologizacija likova čine Pavičićevu „Ženu s drugog kata“ odličnim romanom. „Svi su tu nešto planirali: narodi, carstva, generacije. Svima su se planovi narugali u lice. Svima, baš kao i njoj.” U kontekstu navedenog citata, sa samog kraja novog romana Jurice Pavičića

Porodične sage, hronike koje nisu bile hagiografije nego spoj autentičnih podataka i mašte autora, postale su popularan romaneskni žanr negde od početka dvadesetog veka pa sve dok se na literarnoj sceni nisu pojavila postmoderna dela. Mene su porodičnim sagama privukli romani poput „Budenbrokovi – p

Narator se obraća ocu, sada preminulom, kako bi s mnogo nežnosti dočarao njihov odnos: vlasnik restorana skromnog porekla koji sanja da će njegov sin postati intelektualac, osuđen na posao koji obavlja sa strašću i poštovanjem, tih i nespretan ali veran u ljubavi, ovaj izuzetni otac je, boreći se pr

Kako svedoči sam Enes Halilović, roman „Ljudi bez grobova“ (izdavač: Laguna) nastajao je gotovo trideset godina na temeljima istinite priče o odmetniku i ubici, Numanu Numiću. Za čitaoca je irelevantan ovaj podatak kao i podatak da se u romanu pojavljuju i druge ličnosti iz realnog života kao i neki

Romani Roberta Herisa se često bave zamršenim delatnostima moćnih ljudi i institucija, čemu najbolje svedoče „Otadžbina“ i „Duh“. Njega takođe privlače takvi ljudi i institucije: kada su ga 2018. upitali o nastavku saradnje sa Romanom Polanskim, Heris je rekao da neće promeniti mišljenje samo zato š

Zar je zlo postalo toliko bahato? Zar se ti ljudi apsolutno više ničega i nikoga ne boje? Ni božje ni ljudske kazne? Zar ovo zlo nema granice? Zoran Milekić je rođen u Čačku 1974. Diplomirao je na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radi kao profesor istorije. Bio je stručni saradn

Velika očekivanja od ovog romana temeljila su se na osnovu imena autora, od kojih jednog smatram najboljim savremenim srpskim piscem fantastike, ali i privilegije, kojom nas je na jednom zajedničkom druženju taj pisac udostojio, otkrivši nešto više o zapletu priče. U stvari, otkrio je više od sadrži

Najnoviji, treći po redu, roman Enesa Halilovića, „Ljudi bez grobova“, jedan je od najboljih, a verovatno i najbolji roman objavljen na srpskom jeziku 2020. godine, o čemu je posvedočila i relevantna književna nagrada „Zlatni suncokret“. Struktura tog romana izuzetno je složena i veoma pažljivo građ